Ана Франк се једном жалила да би могла преживети рат, а њена пријатељица Хана Гослар вероватно неће. То је задивљујућа перспектива за памћење када гледате „Моја најбоља пријатељица Ане Франк“, холандски филм испричан из угла Хане. Костимирана драма Бена Сомбогаарта креће се између нацистички окупираног Амстердама, где су Хана и Ен брзе пријатељице, и концентрационог логора Берген-Белзен, где су касније одвојено затворене.

Филм жели да осветли причу о пријатељству и невиности из детињства током Холокауста. Ен (Аико Беемстербоер) која прави несташлуке одушевљава и фрустрира своју одану другарицу Хану (Џозефина Аренсен), која се осећа изостављеном док друге девојке (и дечаци) улазе у слику. Када Анне нестане, Хана не схвата да се њена пријатељица сакрила у близини. Убрзо је преплављена прогоном своје породице од стране нациста.

У секвенцама кампа, Хана замрљаног лица се шета по анонимно суморном окружењу. Збркани приказ изгледа и делује чудно у поређењу са другим филмовима о искуству, а не помаже ни то што је Хана мање живописно нацртана од Ен. Чини се да режисер чека време до њиховог драматичног поновног сусрета, када Хана сазна да Ен умире са друге стране зида логора.

Држање Ханиног наивног гледишта и негованог идеала њеног пријатељства са Ен доводи до тога да се неке тешке истине сакрију или чудно санирају. Физичко насиље обично се инсценира у позадини снимака, на пример (чак и када је Ханина трудна мајка брутализована код куће). Заслуге наглашавају ухо целог подухвата изјавом да је Ен „постала оно што је желела: светски позната“.

б'Моја најбоља пријатељица Ана Франк'/б

Неоцењено. На холандском, немачком и мађарском језику, са преводом. Трајање: 1 сат 43 минута. Гледајте на Нетфлик-у.

bbabo.Net