- Кад умру добри глумци, сваки пут имам асоцијацију, као да из велике књиге совјетске кинематографије избије страница најзанимљивије судбине. Зинаида Михајловна и ја смо били у добрим односима, иако сам у филму, рецимо, „Лек од страха”, ја био потпуни почетник, а она светлуцава звезда. На њему, иначе, није било отиска једног филма, њеног најлепшег часа, „Тихи тече Дон”. Наставила је да ради и блиста - у "Љубави земаљској, у "Судбини"... О Киријенку се, наравно, мора говорити као о особи која је достојанствено проживела свој живот. Никада се није устручавала да каже истину у очи, да прича о томе у шта је веровала, „Оно што је ценила, а на правом месту дозволила себи иронију. Живела је! Увек задржавајући интересовање за живот, до последњег је учествовала у телевизијским преносима, причала о преминулим колегама, чувала сећање од њих за потомство!И, наравно, она сама јесте и биће кога памтити.

bbabo.Net