Али ипак, хајде да ризикујемо. Дакле, ево првих 20 позиција на листи одраслих аутора.
Прво што вам упада у очи јесте да у њему има потпуно једнак број живих и неживих. Али друго је мало више. Жива - 10, али ово укључује Татјану Пољакову, нажалост, која је умрла тек у мају 2021.
У пуном паритету су и они који пишу на руском а не на руском – 10/10.
Али међу онима који пишу не на руском, зачудо, нема потпуне хегемоније оних који пишу на енглеском: разводњавају га немачки Ремарк и норвешки Несбø. Истина, постоји велики трик: оба нова учесника на списку који говоре енглески (да се не сматрају „новим“ Кинговим класиком) Бардуго и Омер су Израелци. А њихов први језик је хебрејски. Шта из овога следи? То само још једном објашњава зашто преводна књижевност није толико развијена у САД. Зашто сви сами преводе.
Па, трешња на торти је родни састав. Овде нема мириса једнакости. Даме на листи је само шест од двадесет, односно 30 одсто. А ово, од живих, није Улитскаја или Рубина. Чак ни Ианагихара. И уопште, ако мушкарце представљају скоро искључиво „озбиљни“ аутори, од Достојевског до Стругацког (уосталом, очигледно се мисли на браћу), а из ове линије се издвајају само Акуњин и Омер, и једни и други су аутори фантазије и детективи, онда даме су искључиво детективи и фантазија (Бардуго). „Озбиљном“ се може сматрати само Остин, и то више из поштовања према њеним пречасним 250 година старости.
Закључак: Да бисте постали супер-успешан аутор, ипак је боље бити белац. По могућству мртав, али, међутим, како Кингово шампионско искуство показује, сада то више није потребно.
Осврнимо се сада на писце издвојене као дечје
Овде видимо још бизарнију слику. И, могло би се рећи, тешка.
У првих двадесет је само шест живих аутора.
Страни - само пет. Само један од њих је мушкарац - Ханс Кристијан Андерсен.
Укупно је више од половине мушкараца у ових двадесет - 13. И, заиста, то су завидни мушкарци - Пушкин, Алексеј Толстој, Корнеј Чуковски. На првом је месту са укупним тиражом од 957,6 хиљада примерака. Што је само мало инфериорно у односу на тираж Стивена Кинга - 961,5 хиљада примерака. Тако се испоставило да је Корнеј Чуковски Степхен Кинг за децу.
Најзанимљивије се открива када почнете да анализирате, а ко су живи руски аутори? Ко су Успенски и Драгунски, јасно је, али ко је Арина Владимировна Чунајева, која је претекла Пушкина и скоро сустигла помодну ауторку симпатичних књига Холи Веб?
„Књиге о популарним цртаним филмовима увек ће бити тражене. Идите у било који супермаркет, све су полице пуне њима и на благајнама има грамофона. Штавише, за разлику од таблета са цртаним филмовима, не изазивају родитеље осећати кривицу, јер дете чита“, – приметила је у дугој дискусији Марија Козлова, суоснивач издавачке куће Пинк Жирафа.
Једини живи руски дечји писац који признаје „књиге као књиге“ је Андреј Усачев. Са чиме му честитамо!
Закључак из студије о овој дечјој топ 20 може се извести на следећи начин.
Звучи прагматично, па чак и окрутно. Али треба се сетити речи још једног суровог прагматичара: Немам другог тржишта за вас, колеге писци.
bbabo.Net