Поред песника, они су преводиоци, истраживачи и наставници. Захваљујући преводима које су радили годинама, балканска књижевност је постала познатија бугарским читаоцима.

Људмила Миндова објавила је неколико збирки песама – „Блуз у трену“, „Тамбос“, „Живот без музике“, „Дрво сећања“, један „Роман за име“, као и две књижевне књиге „Глас барока“. Иван Гундулић и хрватска барокна норма “и “Друга Итака”. За Дом књижевности. Била је номинована за награду за поезију Иван Николов и награду Перото. Преводила је ауторе као што су Данило Киш, Дубравка Угрешић, Јосип Ости, Алеш Дебељак, Томаж Шаламун, Иван Херцег, Симо Мраовић и други. Ванредни је професор на Балканолошком институту при Центру за тракологију Александар Фол (БАН) и хонорарни предавач на Факултету за словенске филологије Софијског универзитета.

Азиз Назми Шакир-Таш објавио је своју прву збирку песама, Прилика за небо, 1993. Затим су уследиле „У 22“, „Апокрифи за кишу“, „Небо у 33“, представљене у Конгресној библиотеци у Вашингтону, ДЦ, Шопен театар чикашког савеза писаца, кула Манара у Куала Лумпуру и још много тога. Његова пета збирка песама носи назив „Око светске турнеје у недостатку“. Преводио је на бугарску поезију и прозу са турског Кемала Јозера, Мурата Гулсоја, Аслија Ердогана, Сибел Туркер, Чилера Илхана, Ахмеда Хилмија Филибелијату и др. Са арапског је преводио и заједно са Мајом Ценовом, а са бугарског на турски је реконструисао „Живот и страдање грешног Софронија”, „Књигу Софронија” Вере Мутафчијеве и „Књигу за Бугаре” Петра Мутафчијева. Ради на Катедри за медитеранске и источњачке студије на Новом бугарском универзитету.

Слушајте Људмилу Миндову и Азиза Шакир-Таша.

bbabo.Net