Данас се навршава 65 година од отварања Палате културе у Пернику, која је својим архитектонским сјајем постала један од симбола града. Зграду је пројектовао арх. Александар Дубовик од најбољих бугарских мајстора три и по године. Зграда, намењена културном комплексу, током изградње била је највећа у нашој земљи и на Балканском полуострву, прокоментарисао је директор Палате културе Петјо Фетфов. Смештен на улазу у централни градски парк, Палата (како је зову сви Перничани) простире се на површини од 4.250 квадратних метара.
"Фасада је усклађена са елементима класике, трансформисана са елементима наше свакодневице, како би се дао карактер националне архитектуре. Сви материјали који се користе у изградњи Палате културе су бугарски", рекао је арх. Дубовик је дан пре званичног отварања, цитиран у историјским књигама, упознао. Колонада је од врачанског камена, вијенци и оквири осталих су од русенског, бесарбовског камена, остали су од гранита, а богата декорација је од забланског камена.
Годину дана након званичног отварања Палате културе у једној од њених сала почео је да ради први у Бугарској расадник на француском језику. Настала је стална уметничка поставка, касније аматерска оперска трупа, народни оркестар, плесни ансамбл, поп-сатирична група, многи дечји ансамбли. Тамбурашки оркестар је ту први концерт одржао у априлу 1958. Поново у априлу аматерско позориште стварало дане након отварања Двора представља драму „Кан Татар”.
Одавде почињу професионалне балерине Надиа Златкова, Манол Денков, Румен Будинов, Соња Иванова. Кроз пернички театар пролазе скоро сви познати бугарски уметници. У Палати се могу видети аутограми неколико десетина истакнутих бугарских интелектуалаца, уметника, дипломата и политичара. Установа пружа позорницу за истакнуте музичаре, песнике, писце, уметнике. Већ 65 година за Перничане је духовни центар, место комуникације са националним и светским културним вредностима и традицијом.
У циљу очувања достојанства и величине здања, општина Перник веома пажљиво припрема његову будућу обнову. Од отварања установе до сада су вршене само делимичне поправке, каже градоначелник Станислав Владимиров. Делови зграде се урушавају, орнаменти од гипса опадају, кров прокишњава. Стара је и електрична инсталација, а годинама уназад кратак спој је изазвао велики пожар у коме је изгорео део крова и позоришне сцене.
Општинско веће у Пернику дало је сагласност општини да конкурише са предлогом пројекта реновирања зграде Палате културе по Оперативном програму „Регије у развоју“. Одборници су дозволили општини да потпише уговор о финансирању са Предузећем по Закону о облигационим односима и уговорима „Фонд одрживих градова“, којим ће преузети дугорочни општински дуг до 1,5 милиона лева. Могући грант је 795.896,72 лв.
Пројектом обнове предвиђена је примена мера енергетске ефикасности и реновирање амблематског објекта, без промене изгледа фасаде и архитектонских елемената на њој. Биће замењена столарија, термоизоловани кров, рестаурирани специфични архитектонски елементи. Биће обезбеђена приступачна средина за особе са инвалидитетом, биће поправљене електричне и водоводне инсталације. Предвиђена је и изградња енергетски ефикасних вентилационих система - у библиотеци, читаоници, канцеларији, књижарама биће реновирано грејање. У плану је и испорука нове опреме која се односи на унапређење електроакустике, звука, уметничког осветљења.
"Циљ нам је да обновимо зграду уз очување њене посебности. Палата културе мора не само да буде реновирана, већ и да испуни савремене технолошке захтеве", рекао је Иван Искренов - руководилац "Европских и националних оперативних програма" у општини Перник.
bbabo.Net