Данас се отвара 72. Берлинале, један од три највећа филмска фестивала у свету. Елена Плакхова прича о томе како ће њени кустоси приказати велики избор нових филмова у напетим санитарним и епидемиолошким условима.

Околности су испрва ишле у прилог овим плановима, кампања масовне вакцинације је јасно дала резултате, али онда се појавио Омикрон и помешао све карте. Стопе инциденције у Немачкој су нагло скочиле, правила за улазак у земљу су пооштрена, масовни догађаји забрањени или ограничени. Међутим, кустоси Берлинала нису се повукли пред тешкоћама и уз драконске мере безбедности добили дозволу од надлежних, упркос свему, да одрже велики фестивал.

Поред потпуне вакцинације, представници штампе (а има их око 1.600 акредитованих, упола мање него у време пре Цовид-а) биће обавезни да свакодневно раде брзе тестове. Осим тога, из нејасних разлога, програм је сабијен на седам дана, иако фестивал званично траје 11 дана (али преостала четири су усмерена на домаћу публику). Иначе, многи Берлинци сведоче да када ујутру посете сајт фестивала, тачно у тренутку када он почне да ради, виде да су исте секунде све карте за наредне дане већ распродате – нико не зна када и од кога. Једном речју, одлазак на Берлинале сада се из професионалног задовољства претвара у паравојну операцију. Међутим, судећи по списку предложених филмова, труд и ризик треба да буду оправдани.

Фестивал ће отворити сатирична мелодрама „Петер фон Кант” – родна инверзија чувеног филма „Горке сузе Петра фон Канта” Фасбиндера, чији је обожавалац слови редитељ Франсоа Озон. Осим промене пола главне јунакиње и измештања радње из Немачке у Француску, гледаоце чекају и бројна друга изненађења, укључујући учешће Изабел Ађани и Хане Шигуле, које ће се појавити у потпуно другачијој слици него у оригиналу.

Друга велика имена у главном такмичењу су Аустријанац Улрих Зајдл и Италијан Паоло Тавијани. Први ће приказати Римини, носталгичну сатиру о старењу европског друштва. Други после смрти његовог брата Виторија, са којим су заједно радили и посебно снимили диван филм „Хаос” по Пиранделу, поново се односи на причу овог драматурга и писца „Леонора, адио!“, која је дала назив нове траке.

Модни Корејанац Хонг Санг-соо наставља да снима исти лирски филм о љубави и креативности са варијацијама. Потоњи је насловљен „Филм писца“; Радња садржи писца, глумицу, критичарку и само једног редитеља. Родна равнотежа јасно иде у прилог женама у филму „Тако лето” Канађанина из Квебека Дениса Кота: три жене се баве својом хиперсексуалношћу под надзором психотерапеута. Радња филма „С љубављу и одлучношћу“ изгледа традиционалније, али име његове редитељке, Францускиње Клер Денис, дозвољава нам да се надамо једном или оном радикалном заокрету.

Поред родно-интимне теме, такмичење на Берлиналу представља и друштвено-политичку – у филмовима као што су „Рабие Курназ против Џорџа Буша” Немца Андреаса Дрезена или „Једна година, једна ноћ” каталонског Баскијца Исаке Лакуесте. – о психолошкој трауми преживелих терористичких напада у Батаклану“. „Све ће бити у реду” јасно је ироничан наслов филма, јер га је режирао Камбоџанац Рити Панем, чија се тема – трансформација тоталитаризма – овога пута преноси у светлију будућност.

bbabo.Net