бЉудмила Анатољевна, пошто је разлог нашег састанка ваша годишњица, прво питање је ретроспективно. Реците ми, како се догодило да сте ви, рођени на Алтајском крају, постали звезда престоничке сцене, заслужни уметник Руске Федерације, прима позоришта МОСТ? Шта вам је помогло да постанете оно што јесте?/б

бЉудмила Давидова: /бКако сам дошла до овог живота? Све је врло једноставно - једном су моја мајка и њена пријатељица постављале представе у дворишту куће, позивале одрасле и чак продавале карте за ове представе. О томе сам сазнала од своје тетке пре 15-ак година... Тада је све испало - моја мајка је маштала да буде глумица, али начин породице мог деде и рат спречили су је да испуни свој сан. А ја сам, пошто сам рођен, очигледно, у генима већ добио добро формирану жељу да глумим. Мама је лепо цртала, лепо шила и много је волела позориште - заједно смо ишли на све премијере (у то време у нашем граду је постојало позориште оперете, морам рећи, веома добро). Зато не чуди што је на питање одраслих: „Ко ћеш бити кад порастеш?”, одмах уследио одговор: „Уметник!“. А оно што ми је помогло да будем у Москви, па чак и да останем овде - моја тврдоглавост и непоколебљива вера у своје способности. Па ипак, и како без тога, - Његово Величанство Повод је сусрет правих људи у право време. Много сам дужан! Мојој учитељици - Валентини Ивановној Трофимовој, директорки народног позоришта "Ровесник" - Кири Пантелејмоновни Књазевој, мојој професорици режије - Лидији Федоровној Јаковљевој, уметничком директору глумачког курса - Татјани Кирилловној Коптеви, Јурију Петровичу Љубимову, Валериј Романович Бељакович, Јуриј Михајлович Авшаров и, наравно, Евгениј Иосифовић Славутин.

бШта је за вас најважнија ствар у вашој професији? Које квалитете највише цените код партнера на сцени и на сету?/б

бЉудмила Давидова:/б У нашој тешкој професији, мислим да је најважније искреност и стрпљење. И 100% посвећеност! За мене стандард такве службе у позоришту остаје Зинаида Славина – глумица од Бога! Такође - Инна Цхурикова, Алиса Фреиндлицх ... Заиста ценим способност да радим као тим - да комуницирам са партнером, а не да играм сам!

бПознато је да сте породичан човек, да сте мајка и бака. Како успевате да комбинујете ове инкарнације са занатом, који се зове „најзависнија професија“?/б

бЉудмила Давидова:/б Да, ја сам и мајка и бака. Верујем да је породица изнад свега.... Ово су два крила - посао и породица. Не могу да замислим како би се мој живот одвијао без мог мужа Саше и наше деце... Са њим смо већ 47 година, и ово је велика срећа... У младости ништа није тешко ни страшно! Много се може, а деца нису сметња, породица није сметња, ако ти је срце у реду и глава на раменима! Знам многе глумице које су својевремено због уметности ускратиле мајчинство, остале усамљене и несрећне - без улога, без деце, без мужа. Веома сам срећан када видим да глумица чека бебу! Дете је дар судбине, непроцењив дар! Уклони его, и све ће доћи на своје место... Сјајно је бити бака! Иначе, унуци су бољи од деце, мање одговорности, али забавнији!

бСлике сликате у свом оригиналном стилу, често приказују цвеће у деликатној палети. Цртање је за вас излив емоција, начин да скренете пажњу, или је ово можда облик дијалога са вашим гледаоцем?/б

бЉудмила Давидова: /бПочела сам да пишем, можда, из школе, свидело ми се када су питали есеје на слободну тему. Често су их читали целом разреду. Ишао сам у књижевни кружок, писао песме и приповетке, које су потом објављиване у школским зидним новинама. Прво је написала озбиљну причу након смрти свог вољеног деде Ивана Лаврентијевича. Сва моја горчина губитка резултирала је овом причом. То је, за мене неочекивано, објављено у часопису „Златно доба“. Зашто не наставити ако ради? Али, опет, не радим то сваки дан, понекад почнем, а онда не могу да приђем теми која ме је узбуђивала годину дана. Она ће да легне, погледаћу шта је написано, завршићу то - изгледа, није лоше. Генерално – све је расположено!

бМини-анкета уметника позоришта МОСТ показала је да се глумица Људмила Давидова зове "Наша Луција". Шта мислите о овоме?/б

бЉудмила Давидова: /б Зову ме Луси не само у позоришту. Моја деца су ме увек тако ословљавала, а унуци ме и даље тако зову. И није страшно, искрено! Верујем да у овоме нема непоштовања – у ово има поверења, а ово је главно!

бОткријте тајну: шта желите себи на рођендан?/б

бЉудмила Давидова:/б Међу глумачким братством постоји таква шала: „Шта нисам играла: нисам играла Јулију, нисам играла леди Магбет, нисам играла Настасју Филиповну , Нисам играо Нину Заречну!". И било би лепо глумити у доброј улози у добром филму! Код Никите Сергејевича, на пример, или код Кустурице. Складиште улога без дна за Островског! Шта бисте друго могли пожелети? Здравље је, наравно, сада посебно важно.

бДОСИЕР/б

Људмила Давидова, заслужна уметница Русије. Завршио позоришну школу. Б.В. Шчукин, радио је у позоришту на Таганки, у позоришту на југозападу, у позоришту Антон Чехов. У позоришту МОСТ игра главне улоге у представама: „Спомен-молитва“ (по драми Г. Горина, редитељ Г. Долмазјан), у „Боже драги!“ (по роману Е. Шмита, режија Е. Славутин), "Књига судбине", (по делима Т. Толстоја и В. Инбера (реж. Е. Славутин). У филмографији се налазе више од три десетине улога - у филмовима и серијама - "Жила - била је једна жена", "Марина Грове", "Громови", "Кад имам 54 године", "Луцки".

bbabo.Net