б27 година је прошло од смрти националног писца Исмаила Шихлија/б
Баку, 26. јул г.
Својим делом, богатим сликама, живописним ликовима и високим духовним и моралним квалитетима, Исмаил Шикли је један од мајстора речи, који је уписао нову светлу страницу у анале уметничке мисли азербејџанског народа. Чувени роман писца „Неукротива кокош” оцењен је као значајан књижевни и културни догађај који је отворио пут ка прекретници у јавној свести и самосвести.
1965-1968 радио је као секретар Савеза писаца Азербејџана. Поред тога, био је на дужностима главног уредника часописа „Азербејџан“ (1976-1978), првог секретара Савеза писаца Азербејџана (1981-1987), секретара Савеза писаца СССР-а ( 1981-1987). Године 1991. Исмаилил Схикхли је изабран за председника Савета стараца Уније писаца Азербејџана.
Обогаћујући азербејџанску прозу, роман "Рампант Кура" (1957-1967) постао је важна прекретница у модерној књижевности Азербејџана. Писац је у овом делу вешто обухватио друштвено-историјска збивања, талентовано описао широку епску слику народног живота, створио живе и дубоке слике у погледу колорита и психолошког карактера ликова.
Обраћајући се другим делима Исмаила Шихле, треба напоменути и причу „Предњи путеви” и представу „Ватрени путеви” (1984), који говоре о годинама рата. Веран свом уметничком стилу у роману „Мој мртви свет” (1995), писац је описао наставак догађаја испричаних у делу „Дивљи Кура” и одсликао историјску трагедију периода када су част, достојанство и храброст бекови су жртвовани „у име прославе” совјетске власти.
Периодична штампа је такође објављивала приче Исмаила Шиклија на основу народних легенди, као и новинарске чланке и мемоаре писца. Дела Исмаила Шихле преведена су на стране језике, а по роману „Рампант Кура” снимљен је играни филм „Неукротиви Кура”. Уз наведено, Исмаил Шикли је на азербејџански превео и дела француског писца Ги де Мопасана и турског романописца и драмског писца Азиза Несина.
Исмаил Шикли је био посланик Врховног совјета Азербејџанске ССР, члан Централног комитета Комунистичке партије Азербејџана. 1990-1995 био је члан Мили Меџлиса Републике Азербејџан.
Био је лауреат републичке комсомолске награде (1976), лауреат награде Мирза Фатали Акхундзадех (1991). Одликован је орденима Црвене заставе рада, Великог отаџбинског рата ИИ степена, Црвене звезде, Знаком части и Шохрата, као и разним медаљама.
bbabo.Net