У Москви је завршен други дан Гајдаровог форума „Русија и свет: приоритети“. Главна тема разговора економског блока владе била је могућност даљег привредног раста након завршетка периода прилагођавања изазовима пандемије. А као главну препреку надлежни виде у убрзању инфлације, која је, упркос свим мерама владе, прошле године достигла 8,4 одсто. Представници Кабинета министара разговарали су са челником Централне банке о природи ове појаве и шансама за успоравање раста цијена.

Растућа инфлација је кардинална промена у трендовима, каже Елвира Набиулина, шеф Банке Русије. Свет је донедавно навикао да живи у условима ниске инфлације, али су бројни фактори – стимулација финансијског тржишта од стране влада развијених земаља, деглобализација, смањење производних ланаца услед пандемије – променили ситуацију. Али то је и даље потребно успорити унутар земље.

Без акција Банке Русије инфлација би била приметно већа. „Да нисмо направили то пооштравање политике, да смо (кључну) стопу оставили онакву каква јесте, наравно, инфлација би била већа негде до четири одсто“, нагласила је Елвира Набиулина током свог говора. „И морали бисмо још више да подигнемо улог.

Истовремено, сви – и обични грађани и привреда – треба да схвате да ће проблем инфлације бити „средњорочан“, да га неће бити могуће брзо решити, јер је на глобалном нивоу један од његових узрока пораст трошкова производње услед покретања програма за транзицију „зелене” енергије и глобалну еколошку трансформацију. Ови програми ће довести до повећања трошкова робе - укључујући и због одбијања традиционалних врста енергената. Резултат може бити чак и „шок понуде“, као што се десило 1970-их са ценама нафте. Само „исправна дијагноза“ онога што се дешава у свету помоћи ће властима да спрече утицај глобалних фактора на убрзање инфлације у земљи, сматра шеф Министарства финансија.

Данас је инфлација у Русији сложена, потврдио је Максим Решетњиков, министар економског развоја. С једне стране, то је инфлација потражње. Привреда још није одговорила на сву издату новчану масу, па ће овај фактор и даље вршити притисак. С друге стране, то је и инфлација на страни понуде: прекид ланаца, повећање трошкова логистике, значајно успоравање времена испоруке, регионализација и протекционизам. Трећи фактор је формирана енергетска транзиција, која се већ претворила у поскупљење гаса за Европу. Ово онда може повећати цену ђубрива и даље у ланцу за друге производе.

Актуелни фактори повећане светске инфлације указују на њену дугорочну природу. „Нећемо угасити овај импулс само мерама монетарне политике, или би економски раст могао бити цена гашења овог импулса“, упозорио је Решетњиков. Можда у том погледу можемо размишљати о мерама да се потрошачима надокнади поскупљење одређених добара, а да се не мешамо у сама тржишта. Штавише, у широком спектру: то се не односи само на храну, то могу бити и питања истих ђубрива, на пример“, сугерисао је шеф Министарства за економски развој.

bbabo.Net