Азијска развојна банка (АДБ) је предложила одређене мере политике како би се у потпуности истражиле потенцијалне користи од кинеско-пакистанског економског коридора (ЦПЕЦ) и повећао приход од извоза и побољшао фискални капацитет владе.
Студија случаја о развоју економског коридора (ЕЦД) у Пакистану коју је АДБ објавио у среду предлаже да се ефикасније и ефикасније користи транспортна инфраструктура изграђена у оквиру ЦПЕЦ-а како би се максимизирао повраћај инвестиција претварањем у мултилатералну иницијативу. На пример, каже се да би економска повезаност и интеграција са земљама централне Азије без излаза на море могле да обезбеде земљама учесницама ЦАРЕЦ-а ефикасан и делотворан приступ глобалним тржиштима преко стратешки лоциране луке Гвадар.
Ово би могло помоћи Пакистану да максимизира своју стратешку локацију и постане економско средиште у централној, западној и јужној Азији. У овом контексту, везе са земљама ЦАРЕЦ-а могле би се ојачати, посебно по питањима везаним за трговину, као што су стандарди, санитарне и фитосанитарне мере, царинске процедуре, правила о пореклу, е-трговина и права интелектуалне својине.
Сходно томе, Пакистан би могао да повећа приходе од путарине и пореза док развија обострано корисна економска партнерства за повећање прихода од извоза.
Примарни циљ ЕЦД-а је унапређење конкурентности и продуктивности привреда како би се промовисао виши, одрживији и инклузивнији развојни процес. Једном када се ЕЦД успешно инсталира, ЕЦД постаје здрава индустријска и разноврсна регионална база привлачећи инвестиције у секторе, као што је производња, како за домаће тако и за извозно тржиште. Кроз процес, земље са успешним развојем и развојем постају конкурентне и продуктивне, што резултира смањењем сиромаштва кроз отварање нових радних места.
У међувремену, студија је такође позвала на убрзање развоја девет посебних економских зона (СЕЗ) планираних дуж рута ЦПЕЦ-а.
С обзиром на њихову природу високог ризика и високог приноса, СЕЗ би требало да се развијају на основу најбољих светских пракси и локалног знања са циљем да се привуку кинеске извозно оријентисане индустрије заласка.
Раст плата у Кини и померање политике са јефтине производње на технолошки напредну производњу учинили су производњу извозно оријентисаних добара и услуга неизводљивом у Кини. Од кинеске владе се, стога, очекује да пресели ове индустрије у друге земље у развоју. Пакистан би могао бити у доброј позицији да преговара о премештању таквих индустрија под обострано корисним условима.
Ово би требало да помогне у подстицању развоја технолошких зона и индустријских паркова високе технологије како би се помогло оживљавању и диверзификацији пакистанске поновне производње и извоза.
Студија је такође предложила предузимање структурних реформи како би се ослободио потенцијал за развој приватног сектора. Структурне реформе за подршку приватном сектору побољшаће пакистанску конкурентност, продуктивност и приступ глобалном тржишту.
Они би могли бити критични за смањење великог трговинског дефицита и повећање девизних резерви. Могуће реформе би могле укључивати рационализацију пословних прописа и опорезивања; побољшање олакшавања трговине и логистике; повећање развоја људског капитала и ефикасности тржишта рада и јачање финансијске инклузије уз продубљивање тржишта капитала.
Поред тога, студија је такође позвала на проширење пореске основице како би се ослободио потенцијал пореских прихода земље уз побољшање перципиране праведности пореског система.
Процена Међународног монетарног фонда сугерише да је порески капацитет Пакистана око 22,3 одсто БДП-а, што имплицира мањак пореских прихода од више од 10 одсто БДП-а у фискалној 2019. Процењени порески напор Пакистана на 0,52 у фискалној 2019. је знатно испод просека земаља у развоју (0,64) и земаља са високим дохотком (0,76).
ЦПЕЦ је иницијатива за изградњу економске повезаности и регионалне интеграције између Кине и Пакистана.
bbabo.Net