Евростат је саопштио да је привреда ЕУ у 27 земаља, која укључује неколико великих економија које не користе евро, као што су Пољска и Шведска, порасла за 5,9 одсто.

Највећи део успоравања је уследио у Немачкој, највећој европској економији, где су потешкоће у набавци потребних делова зауставиле њену извозно тешку производну економију. Снажнији раст су забележиле Француска, Шпанија и Италија.

Главни разлог за успоравање у Европи био је пораст броја случајева ЦОВИД-19 који је довео до нових и променљивих ограничења и одвратио опрезне потрошаче да троше новац на ресторане, хотеле и забаву. То долази поред зачепљених ланаца снабдевања, због којих извозно оријентисан производни сектор еврозоне не може да испуни поруџбине, и виших цена нафте, природног гаса и електричне енергије, које оптерећују предузећа и потрошаче.

А трење у европским зупчаницима још није завршено. Раст би „могао додатно ослабити“ у текућем кварталу, сматрају економисти УниЦредит банке.

Немачка, која је обично покретач раста за еврозону, смањила се за 0,7 одсто у четвртом кварталу и клизнула би у плитку рецесију ако раст поново буде негативан у прва три месеца ове године. Два узастопна квартала опадања производње су једна дефиниција рецесије.

Аналитичари предвиђају пораст у другом тромесечју ове године, јер се потешкоће у ланцу снабдевања попуштају како се нада.

Стопа инфлације у еврозони била је рекордних 5 одсто у децембру, а незапосленост је у новембру износила 7,2 одсто, најновији доступни подаци.

bbabo.Net