Стотине становника преплавило је хонгконшку страну контролног пункта у заливу Шенжен у покушају да пређу границу и потраже склониште од погоршања епидемије Цовид-19 упркос обавезном карантину од две недеље у хотелу који је одобрила влада на другој страни.
Ред од око 600 становника шуљао се око имиграционе сале чак и пре отварања контролног пункта у петак у 10 сати ујутро, а међу њима су били родитељи са малом децом, старијим особама и људима у инвалидским колицима.
Неки од њих су рекли да су се заглавили у Хонг Конгу после празника Лунарне Нове године прошле недеље и да им је потребно да се врате на посао у провинцији Гуангдонг, док су други изразили наду да ће наћи уточиште у Шенжену где недавно није пријављена ниједна инфекција.
Многи су се жалили на посљедњу рунду строгих мјера социјалног дистанцирања у Хонг Конгу, које су укључивале ограничавање јавних окупљања на двије особе.
Број потврђених случајева у Хонг Конгу од почетка пандемије пре више од две године достигао је у петак 20.119, а медицински стручњаци предвиђају да би пети талас могао да потраје неколико месеци.
Пост је сазнао да су многи становници који су чекали у имиграционој сали у четвртак спавали преко ноћи надајући се да ће успешно прећи следећег дана, иако нису могли да резервишу собу у одређеном хотелу у Шенжену, према потреби.
Такође морају показати негативан ПЦР тест урађен у року од 24 сата од поласка.
Међу њима је била и слободњак Естер Тан, која је рекла да је провела ноћ на поду, без хране, и да ће ујутро покушати да уђе на копно. „Почели смо да чекамо у реду у 18:00 [у четвртак] и коначно смо изашли са границе са Хонгконгом у 2:00.
Али речено нам је да не можемо да уђемо у Шенжен јер нисмо имали резервацију хотела“, рекла је Тан, 25, која је путовала са својим партнером.
Одлучила је да окуша срећу након што је чула гласине да је неким путницима без икакве хотелске резервације дозвољено да уђу у Шенжен.
Како би избегли да путници кампују преко ноћи, власти у Хонгконгу су у петак почеле да проверавају да ли су путници резервисали хотелску собу пре него што су им дозволили да уђу у салу за одлазак.
Граница Шенжен залива на северозападним новим територијама је популарнији копнени прелаз који је остао отворен за путнике.
Само 500 људи отишло је из града преко моста Хонг Конг-Џухај-Макао током истог периода.
Јавни аутобуски саобраћај је обустављен у јануару, али би требало да се настави у суботу.
Нова импровизована болница на столу, 'стотине' особља лабораторије у Хонгконшка федерација синдиката, странка која подржава естаблишмент, саопштила је да је примила најмање 100 упита становника који се жале на поремећене планове путовања у протекле две недеље , од којих се трећина односила на недостатак хотела за карантин.
Странка је позвала локалну владу да се повеже са копненим властима како би повећала снабдевање преко границе.
Велика потражња за хотелским собама подстакла је неке скалпере да наплате путницима стотине јуана за обезбеђивање резервације.
Елејн Чен је у четвртак ујутро била у искушењу да плати скалперу на друштвеним мрежама који је понудио помоћ у резервисању хотелске собе уз доплату од 260 јуана (40 америчких долара).
Ова 27-годишња домаћица желела је да врати своју шестогодишњу ћерку и 11-месечног сина у њихов дом у Шенжену да се поново споје са својим мужем и избегну заразу деце у Хонг Конгу.
Али до четвртка увече, скалпер је подигао накнаду на 1.000 јуана и она је одбила да прихвати понуду, рекла је она. „Мобилизирала сам своју сестру на копну и чак користила три уређаја, али и даље нисам могла да добијем собу“, рекла је она.
И без обавезне резервације, стајали су у редовима међу гужвом и надали се најбољем. „Нема изговора да нас игноришемо“, кажу становници Хонгконга који чекају на лечење од Цовид-19. Старији путници изразили су фрустрацију због недостатка помоћи власти у навигацији технологијом која је потребна за испуњавање критеријума и прелазак.
Један пар, обоје имају 72 године, рекао је да нису били свесни да морају да резервишу хотел пре него што отпутују на копно.
Такође нису били упознати са националним здравственим системом и једва су знали да користе паметни телефон. „Потрошили смо толико новца на ПЦР тест и на такси до залива Шенжен, што је коштало скоро 600 ХК$ [77 УСД] за нас обоје.
Али нисмо знали ништа о КР кодовима и немамо никога ко би нам могао помоћи“, рекла је госпођа Танг, чија је породица смештена на копну.
Након сат времена чекања у реду и одбијања уласка, њих двоје су одлучили да оду.
Удобније ми је код куће, а тамо имам пријатеље и породицу“, рекао је 22-годишњак.
Студенткиња Универзитета у Хонг Конгу Венди Ли рекла је да планира да остане код рођака у Шенжену.
Прелазак на онлајн часове и релативно опуштена социјална ограничења преко границе били су главни разлози због којих се 19-годишњак враћа на копно. „Не видим смисао да останем у Хонг Конгу“, рекла је она.
bbabo.Net