Речни сливови широм света, углавном Етиопија, Кина, Индија, Бразил и Гана, подложни су повећаној опасности од поплава услед пораста глобалних температура, према новом истраживању Универзитета Источне Англије (УЕА).
Свеобухватна студија показује да ће чак и скромно повећање температуре од 1,5°Ц представљати значајне ризике за храну. Налази, „Квантификације утицаја између 1,5°Ц и 4°Ц глобалног загревања на ризике од поплава у шест земаља”, објављени су данас у Цлиматиц Цханге.
Неколико претходних студија фокусирало се на глобалне пројекције промена у учесталости поплава под климатским променама. Ова студија има за циљ да квантификује ризике од поплава услед глобалног загревања и учини резултате упоредивим на нивоу земље коришћењем конзистентног скупа модела, климатских сценарија, основних и будућих временских периода и метрике опасности.
Метода би се у будућности могла применити и на друге земље. Дневне временске серије падавина, температуре и месечне потенцијалне евапотранспирације су генерисане комбиновањем месечних посматрања, дневних података реанализе и пројектованих промена у пет ЦМИП5 (Цоуплед Модел Интерцомпарисон Пројецт Пхасе 5, Глобал Цлимате Моделс).
Ове серије су затим коришћене за покретање хидролошких и хидродинамичких модела за симулацију речног отицаја и поплава.
„Изложеност у подручјима великих речних сливова у шест земаља значајно се повећава, у распону од удвостручења у Кини до више од 50 пута у Египту.
„Ограничавање загревања на 1,5°Ц смањило би ризике, што би довело до повећања у распону од 12% у Кини до око 13 пута у Египту.
Поплава једна у 100 година се дефинише као догађај величине која ће бити једнака или премашена у просеку једном у 100 година. То јест, током периода од 1.000 година, очекивало би се да ће догађај од једне у 100 година бити изједначен или премашен десет пута.
То не значи да се такве поплаве дешавају само том учесталошћу, а стручњаци верују да климатске промене доводе до чешћих великих поплава, попут којих су последњих година погодиле делове Британије, Немачке, Сједињених Држава, Аустралије и Кине, због до рекордних или обилних, непрекидних падавина.
Са глобалним загревањем које загрева океане и атмосферу, хидролошки циклус се интензивира. Са атмосфером која задржава више воде како температура расте, истраживачи очекују све интензивније и дуготрајне падавине.
Такве поплаве такође могу бити резултат чишћења земљишта или других промена станишта у области око поплавних равница, укључујући развој и повећање људске популације.
Скоро милијарду људи живи у поплавним равницама, и иако популацијски модели не могу тачно предвидети колико ће их живети у тим областима до краја века, свако повећање глобалних температура представља озбиљну претњу по живот.
Студија није узела у обзир отицање глечера и топљење снега у планинским регионима, што би се могло додати у ланац моделирања будућих студија како би се узеле у обзир промене глечера и утицаји на водне ресурсе услед глобалног загревања.
Квантификација ризика од поплава је неизвесна чак иу одсуству климатских промена. Потребно је више студија да би се дале више процена, а заједница за моделирање поплава треба да се договори о заједничкој платформи како би резултати били упоредиви.
Студија „Квантификације утицаја глобалног загревања између 1,5°Ц и 4°Ц на ризике од поплава у шест земаља” објављена је у Цлиматиц Цханге 25. јануара 2022.
bbabo.Net