Раст је забележен у скоро свим сегментима производа, каже Вероника Никишина, директорка Руског извозног центра (РЕЦ). Али највећи је био за црне и обојене метале, ђубрива, производе за обраду дрвета, хемикалије, пластику и енергетску опрему. Конкретно, према статистици РЕЦ-а, извоз хемијске индустрије повећан је за 54 одсто, металургије - за 52 одсто. Главни увозници били су Кина, Казахстан, Белорусија, Турска и САД.

Истовремено, руска политика безбедности хране је обезбедила кредите и субвенције и допринела развоју фарми. Важно је да је ово помогло да се отвори пут за диверсификацију извоза у земље Азијско-пацифичког региона, земље АСЕАН-а и Кину.

Глобална еколошка агенда је такође имала значајан утицај на трансформацију глобалног тржишта индустријских добара. Енергетска криза у земљама ЕУ, као и повећање цене електричне енергије и цена сировина за хемијску производњу (угаљ, нафта, гас) значајно су умањиле исплативост производње страних компанија у хемијској индустрији. Западним компанијама је постало исплативије да увозе производе из Руске Федерације (наши трошкови енергије у индустрији су 2,5-3 пута нижи) него да дођу у ситуацију велике нестабилности цена на локалним тржиштима.

Пандемија корона вируса и њене последице такође су одиграле своју улогу – повећање индекса енергетске исплативости, пад продуктивности рада (што аутоматски повећава цену производа који се производе локално), трансформацију логистике и глобалних производно-економских односа због карантинских мера. У таквим условима, многим земљама је исплативије да купују готове производе по приступачним ценама, него да проширују производњу у условима опадања тражње.

bbabo.Net