Најпопуларнији инструмент притиска на инвеститоре је ЕСГ рејтинг, сматра Валериј Андријанов, ванредни професор Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације. Компаније које инвестирају у наводно „прљаве” индустрије, укључујући нафтно-гасни комплекс, ризикују да смање свој рејтинг и тиме погоршају не само свој имиџ, већ и услове за привлачење средстава.
Инвеститори желе да остваре профит од улагања, а једном од најперспективнијих области за то се и даље сматра традиционална енергетска и нафтна и гасна индустрија. Њихова атрактивност се може само вештачки умањити, на пример, преко ЕСГ рејтинга, што се сада успешно ради.
Према речима челника Фонда за националну енергетску безбедност Константина Симонова, с једне стране, то је од користи за „зелене“, јер смањује привлачност угљоводоника као поуздане и јефтине сировине. С друге стране, кочи развој индустрије нафте и гаса. Треће, ослобађа се огроман низ средстава која треба негде уложити. Али сами „зелени“ пројекти су економски неатрактивни, па се морају подржавати кроз државне програме и субвенције, што је гаранција инвеститорима да врате новац, објашњава стручњак.
Али овде се поставља питање: одакле толика количина новца за инвестиције, програме и субвенције? Њихови извори су економски раст, који су обезбеђивали јефтини и приступачни традиционални извори енергије, као и порези, укључујући растуће накнаде за угљенични отисак. Сами по себи ОИЕ без субвенција и регулисања тржишта не доносе приход и нису конкурентни. А сада, када су настали проблеми са економским растом због цене енергената, накнаде и порези на традиционалну енергију се множе.
У ствари, угљоводоници су позвани да сами копају гроб, примећује Симонов. Захваљујући њима, обезбеђена је конкурентност „зелене“ енергије и њен развој. Али на крају таква политика све више погађа крајње потрошаче енергије. За сада су то само поскупљења. Али убудуће, како се несташица угљоводоника повећава и они буду протеривани са тржишта, говорићемо о ограничењима приступа енергији, сматра експерт.
иУлагања у нафту и гас падају, а цене расту заједно са тим/и
„Зелена“ агенда се најактивније промовише у Европи, где резерви угљоводоника готово да и нема. А преноси се, између осталог, и на нашу земљу, која је један од светских лидера у вађењу и извозу нафте, гаса и угља, а руска привреда је веома зависна од њих.
Економски неоправдано форсирање енергетске транзиције (напуштање нафте, гаса и угља у корист обновљивих извора енергије) довешће до продубљивања раслојавања између најбогатијих и најсиромашнијих земаља, напомиње Андријанов. Ове друге, које немају потребна технолошка и финансијска средства за развој нове енергетике, а приори ће бити проглашене „прљавим“. У ствари, реч је о новом облику колонијализма, али под „зеленим сосом“.
bbabo.Net