Руска војна операција усмерена на „демилитаризацију и денацификацију Украјине“ је очекивано довела до представљања нових западних санкција нашој земљи, које су посебно погодиле Северни ток 2. Изјаве у вези са гасоводом следе најстрашније: Вашингтон, који се у почетку противио овој енергетској рути, говори о коначном неуспеху пројекта, а Берлин, који је раније подржавао гасовод, прети да ће потпуно напустити руски гас. Истовремено, немачки бизнис, који је витално заинтересован за пуштање гасовода у функцију, не оставља наду да ће се ипак наћи конструктиван излаз из застоја око СП-2.
Чини се да је Северни ток 2 један од главних објеката нових економских захтева Запада у вези са догађајима у Украјини. Најоштрије изјаве следе, наравно, из Вашингтона, који овај гасовод одавно сматра „претњом енергетској безбедности Европе“. Према речима шефа прес-службе Стејт департмента САД Неда Прајса, НС-2 је заправо „извучен из једначине“ (по свему судећи, из формуле за снабдевање енергијом земаља Старог света), а ова одлука године направила Бела кућа у блиској сарадњи са Берлином. Истовремено, Џо Бајден је увео санкције оператеру гасовода швајцарске компаније Северни ток 2 и њеном извршном директору Матијасу Варнигу. „Заједничким деловањем обезбедили смо да ова инвестиција од 11 милијарди долара постане само комад челика који лежи на дну мора“, рекао је званичник америчке администрације.
Немачки званичници, који су донедавно фаворизовали руски пројекат, такође су променили став и сада се оштро противе пуштању гасовода у функцију. Након што је Берлин одбио да сертификује СП-2, немачки министар економије Роберт Хабек рекао је да „не види изгледе за покретање гасовода“, а руска војна операција у Украјини приморала би његову земљу да купује енергенте од других произвођача угљоводоника.
Неки пројектни партнери су такође одлучили да раскину везе са Балтичком цеви: немачка осигуравајућа компанија Муницх Ре дезавуисала је уговор закључен са руском страном, а Фонд за заштиту климе и животне средине Мекленбург-Западња Померанија, који пружа контраакцију америчким санкцијама у фази изградње НС-2 (за ову намену је Северни ток 2 потрошио око 20 милиона евра) одрекао се подршке гасоводу.
С тим у вези, представници немачког бизниса и даље покушавају да пруже руку помоћи СП-2. Конкретно, како је рекао извршни директор Источног комитета немачке привреде Михаел Хармс, имплементација гасовода није у потпуности заустављена, а кашњење у издавању помирљивих докумената узроковано је искључиво бирократским нијансама. Заузврат, немачки лист Ханделсблат преноси да је пуштање гасовода у рад теоретски могуће без сертификације регулатора, а трошкови казне које ће Северни ток 2 морати да плати неће прелазити милион евра, што је незнатан износ у поређењу са укупна инвестиција пројекта. Поред тога, на листи нових санкција против гасовода нема немачке подружнице Гаса за Европу, коју је створио оператер гасовода за сертификацију у регулаторним органима Немачке, којој Берлин, са правне тачке гледишта, може издати дозволу за покретање гасне трасе. Истовремено, према речима представника Винтерсхалла, једне од највећих нафтних и гасних корпорација у Немачкој, која је кредитор НС-2, у случају политичког мешања у рад гасовода, Северни ток 2 ће бити у могућности да судским путем тражи накнаду трошкова насталих за изградњу гасовода.
bbabo.Net