иИрачка влада је суочена са огромним изазовима да припреми земљу за све већи број становника на низу фронтова/и

РИЈАД: Ирак има једну од најмлађих популација на свету, са седам милиона људи између 14 и 29 година, али земља не може да их натера да раде.

Нација је суочена са значајним растом младих, који узастопне администрације нису успеле да искористе да подстакну своју слабу економију.

Он је додао: „Ово оставља младе људе неспремним да се такмиче за послове на регионалном или међународном нивоу, јер немају неопходне вештине које приватни

фирме желе.”

Ирачка влада се суочава са огромним изазовима да припреми земљу за растућу популацију на низу фронтова, као што су безбедност хране, економска диверзификација и развој инфраструктуре, примећују коментатори.

Прехрана земље је већ велики проблем, упркос великим деловима пољопривредног земљишта.

Овакво стање је довело до тога да је 4,1 милион људи потребна хуманитарна помоћ у земљи, према извештајима УН.

Вишегодишње борбе у земљи оставиле су је преплављене оружјем и многим наоружаним милицијама, што слабој држави Ирака отежава

саставио веродостојан план реконструкције.

Ирачка економија је у великој мери зависна од нафте и чини 96 одсто ирачког извоза, 92 одсто владиних прихода и 43 одсто БДП-а у 2019, према Алоуси.

Чињеница да се рентијерска економија Ирака заснива на нафти је нездрава и неконструктивна, приметио је Тагаб. Рентијерска економија је економија организована око средстава која стварају приход, где укупним приходима доминирају ренте и они који их контролишу.

Тхагаб је рекао: „Ирак није успео да организује и диверзификује свој извоз и искористи своје бројне ресурсе као што су гас, минерали и нафтна поља која тек треба да буду у употреби.

„Правни систем не омогућава поновни извоз, што омета способности Ирака да буде платформа за трансфер за регион.

Ирачка влада такође није била у стању да припреми своје становништво за дигиталну револуцију која је захватила свет у последње две деценије и повећала незапосленост. „Најопаснији аспект бујања младих је висока стопа незапослености, која износи 36 одсто за овај део друштва“, додао је Алоуси. Према Уницефу, близу 3,2 милиона ирачке деце школског узраста која не похађају образовање.

Ситуација је хронична у покрајинама погођеним сукобима као што су Салах Ал-Дин и Дијала, где више од 90 одсто деце не похађа наставу.

„Како ирачка популација расте, а услови погоршавају, јаз између захтева друштва и способности владе да одговори на њих се повећава“, приметио је Алоуси.

Све већи број становника такође врши додатни притисак на оронулу ирачку инфраструктуру.

Током протекле четири деценије, рат, унутрашњи сукоби и међународне економске санкције уништили су инфраструктуру земље. Здравствени сектор је патио не само током времена

сукоба, али и због недостатка финансијских средстава током периода релативне стабилности.

Процењује се да ће само Багдаду бити потребно 70 нових болница да би се изборио са очекиваним порастом становништва главног града. Број потребних додатних болница биће много већи у другим мање развијеним регионима, напомињу стручњаци.

Путеви су мало бољи. Са изузетком аеродромског пута, Багдадски аутопутеви изгледају веома исто као и пре 20 година под председником Садамом Хусеином, истичу локално становништво.

„Влада би требало да постави краткорочни план масовне реконструкције који би запослио много младих људи“, рекао је Алоуси.

Уместо тога, запошљавање у јавном сектору постало је неефикасан начин на који се влада ухватила у коштац са проблемом, а да притом не подржава развој приватних фирми, приметио је Тхагаб.

Рекао је: „Влада није успела да промовише законе који приватни сектор могу учинити ефикаснијим.

Алоуси је рекао да су први кораци које ирачке владе треба да предузму да се позабаве распрострањеном корупцијом у земљи и распусте њене милиције.

Он је додао: „Ово би омогућило више приватних инвестиција у земљи, спровођење неопходних реформи и дугорочно планирање.

bbabo.Net