Скоро сваке недеље, европске владе најављују хитне мере за заштиту домаћинстава и предузећа од енергетске кризе која је проистекла из руског рата у Украјини.
Стотине милијарди евра -- и све се броји -- до сада су избачене откако је Русија напала свог прозападног суседа крајем фебруара.
Владе су дале све од себе: од ограничавања цена гаса и струје до спашавања енергетских компанија које се боре и пружања директне помоћи домаћинствима да напуне своје аутомобиле.
Јавна потрошња је настављена иако су земље Европске уније већ нагомилале брдо нових дугова како би спасиле своје економије од последица пандемије Цовида 2020.
Али неки лидери су се поносили тиме што су користили јавну касу у борби против ове нове кризе, која је изазвала скок инфлације, подигла трошкове живота и изазвала страх од рецесије.
Након што је прошле недеље најавио 14 милијарди евра (13,9 милијарди долара) за нове мере, италијански премијер Марио Драги похвалио се да је то Италију сврстало „међу земље које су највише трошиле у Европи“.
Бруегел институт, истраживачки центар са сједиштем у Бриселу који прати потрошњу владе ЕУ на енергетску кризу, рангира Италију као другог највећег потрошача у Европи након Њемачке.
Рим је од септембра 2021. издвојио 59,2 милијарде евра за заштиту домаћинстава и предузећа од растућих цена енергије, што чини 3,3 одсто његовог бруто домаћег производа.
Немачка је на врху листе са 100,2 милијарде евра, или 2,8 свог БДП-а, пошто је земља тешко погођена великим ослањањем на руске испоруке гаса, које су се смањиле због сумње да је одмазде због западних санкција Москви због рата.
Немачка је у среду најавила национализацију проблематичног гасног гиганта Унипера.
Француска, која је заштитила потрошаче од повећања цена гаса и струје још у новембру, заузима треће место са до сада издвојеним 53,6 милијарди евра, што представља 2,2 одсто БДП-а.
Земље ЕУ су до сада уложиле 314 милијарди евра од септембра 2021. године, наводи Бруегел.
„Овај број ће се повећати како цене енергије буду и даље повишене“, рекла је Симон Таљапијетра, виши сарадник у Бруегелу, за АФП.
Рачуни за енергију типичне европске породице могли би да достигну 500 евра месечно почетком следеће године, у поређењу са 160 евра 2021, према америчкој инвестиционој банци Голдман Сакс.
Мере за помоћ потрошачима крећу се од посебног пореза на вишак профиталији до замрзавања цена енергије у Француској и субвенција јавног превоза у Немачкој.
Али потрошња је уследила након одговора на пандемију која је повећала јавни дуг, који је у првом тромесечју чинио 189 одсто грчког БДП-а, 153 одсто у Италији, 127 одсто у Португалу, 118 одсто у Шпанији и 114 одсто у Француској.
„Иницијално осмишљене као привремени одговор на оно што је требало да буде привремени проблем, ове мере су нарасле и постале су структуралне“, рекао је Таљапијетра.
„Ово очигледно није одрживо из перспективе јавних финансија. Важно је да владе уложе напор да ову акцију усмере на најугроженија домаћинства и предузећа што је више могуће“, рекао је он.
bbabo.Net