Шведске оружане снаге су поново постале активније – и опет, као, у суштини, последњих година – због „руске претње“ о којој се нашироко расправља на Западу. Крајем прошле недеље беспилотне летелице су примећене над најмање две нуклеарне електране у Шведској, а власти те земље су, паралелно са истрагом ових инцидената, појачале своје војно присуство на острву Готланд. Сазнали смо колико је озбиљна опасност коју је прогласио званични Стокхолм и колико је далеко од дуго разматраног приступања те скандинавске земље НАТО-у.
Већ у петак, 14. јануара, две беспилотне летелице (УАВ) непознатог порекла примећене су изнад две нуклеарне електране (НПП) у Шведској – Форсмарк и Оскархамн. Ако су прве вести о УАВ-у биле повезане са чињеницом да се неко од мештана „играо“ дроновима, онда су власти касније назвале инцидент изузетно озбиљним. Ово је поткрепљено извештајима о неидентификованом возилу изнад нуклеарне електране Рингхалс.
Ниједан од уочених дронова није оборен, али најмање два фактора указују да би иза неовлашћених летова могле да стоје озбиљне снаге. Прво, зоне изнад нуклеарних електрана су зоне забране летова; лансирање сопственог дрона тамо је бременито тешком казном за сваког локалног становника. Друго, према информацијама о инциденту изнад нуклеарне електране Форсмарк, беспилотна летелица која је тамо летела била је довољно велика и способна да развије велику брзину. Односно, говоримо, ако не о борбеном дрону, који је опремљен залихама ударног оружја, па самим тим и тежи од других, онда барем о професионалном извиђачком апарату.
До сада није било оптужби на рачун одређене стране из Стокхолма, али је индикативна сама чињеница да се истовремено истражује три инцидента са беспилотним летелицама, уз то да је шведска војска појачала своје присуство на острву Готланд. Конкретно, на територију у Балтичком мору, која припада Шведској, послата је специјална јединица која се састоји од најмање десет оклопних возила и стотинак бораца.
Такве мере су већ директно објашњене растућом, према Швеђанима, претњом Русије у украјинском правцу – на позадини серије неуспешних преговора између Руске Федерације и западних земаља прошле недеље. „Контрола Готланда има велики утицај на цело Балтичко море. Ако било које друго [осим шведског] оружја буде постављено на острво, то ће утицати на Шведску, Финску и цео Балтик“, рекао је у вези с тим шведски министар одбране Петер Хултквист.
Међутим, чак ни разобличени митови о руској претњи не умањују ентузијазам западне војске. Шведска није чланица Северноатлантске алијансе, па се, по њеном мишљењу, сва евентуална „задирања“ Русије покушава сама зауставити и истражити. Истовремено, како је изјавио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, Швеђани (као и Финци), ако имају јасан захтев, могу да буду примљени у војни блок у најкраћем могућем року. Садашња шведска влада, међутим, за сада одбија да то учини.
Шведска је, како је нагласио аналитичар, де фацто већ у орбити Северноатлантске алијансе, уживајући готово све предности сарадње са њом, изузев поглавља 5 Повеље блока, према којем је напад на чланицу НАТО-а сматрао претњом целом удружењу.
bbabo.Net