иСастанци палестинског председника са израелским министром одбране знак су стагнације, а не напретка./и
Гантз и Абас су разговарали о продубљивању безбедносне сарадње између Палестинске власти (ПА) и израелске владе и мерама за ублажавање тешке економске кризе на Западној обали.
Састанак је виђен као контроверзан са обе стране. Хамас и друге палестинске фракције прогласили су састанак узалудним, јер ни на који начин није унапредио палестинску националну ствар, док су разне израелске политичке личности, укључујући чланове владајуће коалиције, то виделе као први корак ка чињењу неоправданих „уступака“ Палестинци.
Мало је вероватно да Гантц и Абас нису очекивали контроверзу коју ће њихов сусрет изазвати. Зашто су онда уопште кренули са тим и шта наставак ангажмана њих двојице значи за палестинско-израелски сукоб?
Палестински председник је вероватно сматрао да је Гантзов домет у јулу најбоља прилика за то. Такође је могуће да се нада да би израелски министар одбране могао кренути стопама покојног израелског премијера Јицака Рабина, који је био спреман да ангажује палестинско руководство, па чак и потпише мировни споразум са Јасером Арафатом.
Абас је посетио Гантчев дом тражећи „политички хоризонт“ како би наставио путем споразума из Осла, чији је кум био. Али у Израелу нико не говори о политичком процесу са Палестинцима и премијер Нафтали Бенет је јасно ставио до знања да га неће бити под његовом владом.
Због тога је Абас успео само да обезбеди неке економске мере од Гантза, које треба да помогну у ублажавању економске кризе ПА. Међу њима је и то што је Израел послао аванс од 32 милиона долара од пореза ПА и обезбедио више радних дозвола за палестинске раднике и дозволе за улазак палестинским бизнисменима.
Како преносе израелски медији, Гант је такође обавестио Абаса да је израелска влада пристала да дозволи да се око 6.000 Палестинаца са Западне обале и 3.500 из Појаса Газе упише у регистар палестинског становништва и издала је идентификационе документе. Регистар је директно контролисан од стране израелских власти и ПА не може никога додати у њега без израелске дозволе, остављајући десетине хиљада Палестинаца без докумената.
За Гантза, ангажман са Абасом му омогућава да у потпуности преузме палестински досије и изгради свој домаћи и међународни политички углед користећи га. Ова иницијатива му је донела наклоност Бајденове администрације, која је вршила притисак и на израелску владу и на палестинске власти да наставе преговоре. То му такође омогућава да се издвоји од Бенета, који, у страху да би га његови десничарски савезници могли напустити, нерадо се директно ангажује са ПА.
Израелска влада, упркос својој крајње десничарској реторици, има интерес да задржи блиске односе са ПА, посебно безбедносне.
До састанка са Абасом дошло је усред ескалације операција отпора на Западној обали током прошле године и пораста насиља досељеника и окупационих снага над палестинским цивилима. Ови напади су довели до бројних погинулих и повређених Израелаца и Палестинаца.
И Гантз и Бенет знају да безбедност стотина хиљада илегалних јеврејских досељеника на Западној обали зависи од сарадње ПА. Израелски министар одбране је тражио и добио такве безбедносне гаранције обезбеђене од Абаса у замену за економске мере које је понудио.
Израелска влада такође подржава ПА јер се плаши да би унутрашњи колапс могао довести до поновног оживљавања Хамаса на Западној обали.
Иако се Бенет јавно противи ангажману са ПА, он то није прекинуо јер не жели да узнемири Вашингтон, посебно у време када се поново преговара о иранском нуклеарном споразуму. Он не види смисла да улази у политичку конфронтацију са америчким савезницима све док горња граница ангажмана Абас-Ганц не иде даље од разговора о економским условима Палестинаца.
Ова стратегија замене ограничених економских користи за продубљивање безбедносне сарадње може добро послужити интересима израелске владе и њених савезника САД, али једва да чини нешто за Палестинце. Неколико стотина радних и улазних дозвола и аванс од пореза тешко да ће побољшати животе Палестинаца који живе под израелском војном окупацијом. Они такође не могу да поправе дубоку кризу легитимитета од које пати ПС.
Тражење веће безбедносне сарадње од палестинског безбедносног апарата у време када су напади насељеника на Палестинце врхунац, такође не би помогло да се поправи Абасов суморни јавни имиџ у Палестини. То би могло привремено помоћи Израелу да заустави нападе на Западној обали, али с обзиром да основни узроци насиља остају нерешени, оно ће сигурно поново порасти.
ибСтавови изражени у овом чланку су ауторови и не одражавају нужно уреднички став./б/и
bbabo.Net