Према прес-служби универзитета, обрађен је муљ са ниским нивоом активности, садржај уранијума у ​​њему је био само десетина процента. Узорци су садржали гипс, калцијум карбонат и флуорид, силицијум оксид и таумазит (прилично редак минерал). Таквог отпада има много и треба га рециклирати.

У првој фази, узорци су испрани сумпорном киселином, мењајући њену концентрацију, као и време излагања и температуру. Тако су научници открили под којим параметрима је процес најефикаснији. Као резултат, добијен је раствор који садржи уранијум.

Током лужења, активност алфа и бета зрачења нерастворног остатка се смањује за 2,5-3 пута у поређењу са почетним саставом. Стога се може користити иу производњи.

У другој фази, уз помоћ различитих манипулација, концентрација уранијума је повећана за 3-8 пута. Затим је концентровани раствор уранијума неутрализован и добијен је чврсти остатак (жути колач) чији је садржај уранијума био 68,54 одсто – што одговара међународном стандарду квалитета.

bbabo.Net