иКада су талибани преузели власт прошлог лета, земља је изгубила приступ помоћи, зајмовима и имовини вредној 9,5 милијарди долара /и

иМноги међународни донатори и даље оклијевају да пошаљу помоћ у Авганистан, бојећи се да би то могло оснажити талибане/и

ДУБАИ: Откако су талибани преузели контролу над Авганистаном у августу прошле године усред хаотичног повлачења америчке војске, ратом погођена земља је све дубље клизила у катастрофу, изазивајући нове таласе расељавања и подижући авет масовне глади.

Лишен милијарде долара помоћи, зајмова и имовине од стране међународне заједнице која оклева да призна нову, ултраконзервативну владу у Кабулу, Авганистан брзо постаје најгора и најсложенија хуманитарна ванредна ситуација на свету.

Авганистанци који нису у стању, или не желе, да се придруже таласу избеглица, остављени су да струже усред најцрње зиме у последње време, трпећи хроничну несташицу хране, горива и лекова.

Али чак и 5,7 милиона Авганистанаца који су побегли у пет суседних земаља (Иран, Пакистан, Таџикистан, Узбекистан и Туркменистан) и даље треба виталну помоћ.

Тмина се продубила када су најмање 22 особе погинуле, а стотине зграда оштећене након што су два земљотреса погодила изоловану западну провинцију Бадгис 17. јануара.

Као одговор на погоршање ситуације из сваке перспективе, УН су 11. јануара покренуле апел за помоћ у износу од 5 милијарди долара — највећи до сада за земљу која пролази кроз хуманитарну кризу — како би помогли да се обезбеде основне услуге током страшно хладне зиме.

У хитној молби 13. јануара, генерални секретар УН-а Антонио Гутереш упозорио је на „ноћну мору која се одвија“ у Авганистану уколико не буду пуштена додатна средства. „Скоро сваки мушкарац, жена и дете могли би се суочити са акутним сиромаштвом“, рекао је он.

Многи у међународној заједници нису били вољни да пошаљу помоћ Авганистану, плашећи се да би то могло оснажити талибане, групу чија екстремна интерпретација ислама ускраћује девојкама образовање, забрањује женама да раде и ограничава слободу изражавања.

Када су талибани прошлог лета срушили владу Ашрафа Ганија коју подржавају УН, изгубили су приступ милијардама долара финансирања од Светске банке и ММФ-а, замрзнута је њена имовина, а развојна помоћ је нагло суспендована.

Поред тога, администрација председника Џоа Бајдена замрзнула је 7 милијарди долара авганистанских девизних резерви које се држе у Њујорку.

Упркос 20 година западне интервенције, узастопне авганистанске владе нису успеле да диверзификују економију изван рудиментарне пољопривреде. У ствари, скоро 80 ​​одсто буџета претходне владе долазило је од САД и других страних донатора. Ускраћена ова помоћ, национална економија се сада налази на ивици колапса.

Креатори политике широм света су остављени да се питају како да се позабаве актуелном ванредном ситуацијом, а да талибанима не дају кисеоник легитимитета. Као такав, Вашингтон је настојао да заобиђе групу директним каналисањем средстава преко агенција УН.

Учесници кампање упозоравају да повећање доприноса за помоћ није одрживо решење и да ће Авганистанци постићи трајну безбедност и финансијску независност тек када поново добију приступ својим банковним рачунима и чврстој валути.

„Али без решавања основног економског замрзавања у вези са банкарским сектором, које је резултат санкција, потребе авганистанског народа никада не могу бити задовољене. У ствари, број људи којима је потребна хитна хуманитарна помоћ ће само расти.

Свестан све већег притиска на Вашингтон да ослободи замрзнуту имовину Авганистана, Забихулах Муџахид, портпарол талибанске владе, недавно је објавио поруку на Твитеру у којој се каже: „Сједињене Државе морају позитивно одговорити на глас међународне заједнице и ослободити авганистански капитал.

„У случају Авганистана, они сами имају новац, 9 милијарди долара, а ми га задржавамо и уместо тога прикупљамо нова донаторска средства. Али управо то је уништило авганистански експеримент у последњих 20 година: држали смо их зависним од страних стручњака и страног финансирања. Оно што им је сада потребно је да стану на своје ноге - и они то желе."

Под режимом санкција наметнутим Авганистану, појединци, невладине организације и власници малих предузећа не могу приступити штедњи у страним банкама јер су западне силе забринуте да би Талибани могли покушати да присвоје новац.

Бенард је рекао да се то може спречити ослобађањем новца „у малим месечним износима и ако покушају да га узму, увек га можете поново замрзнути. Не дајете им 9 милијарди долара одједном."

Новац би могао да иде директно у авганистанску централну банку, где би то било регулисано законом, пре него што се дистрибуира авганистанским штедишама путем мењачница широм земље.

„Ово је сасвим нормално“, рекао је Бенард. „Оно што није нормално јесте да САД кажу: ’Не свиђа нам се исход рата, па замрзавамо ваш новац’.

Међутим, рекао је да је такође важно „обезбедити да садашњи режим у Кабулу нема користи од прилива хуманитарне помоћи намењене посебно обичним становницима Авганистана“.

Агенције за помоћ кажу да банкарство није једини сектор коме је потребна подршка да би се спречио економски колапс. Према Организацији УН-а за храну и пољопривреду, кључни начин подршке авганистанском народу је јачање пољопривреде, која чини окосницу националне економије и њене сигурности хране.

„Половина становништва — 22,8 милиона људи — тренутно се суочава са акутном глађу и несигурношћу хране. Не само да не знају одакле им може доћи следећи оброк, већ су већина њих такође сеоске породице које се ослањају на пољопривреду и које су приморане да доносе ужасне одлуке о томе да ли да остану у својим домовима или да оду од својих средстава за живот у потрази за помоћи на другом месту.

„Осим ако се не позабавимо узроцима који леже у основи ове кризе, можемо очекивати да ће ствари наставити да се погоршавају. Ова криза је резултат комбинације фактора, али један кључни фактор укључује основне слабости које утичу на оно што је темељ авганистанске економије и сигурности хране: пољопривреду.

Пољопривреда чини 25 одсто бруто домаћег производа Авганистана, 70 одсто Авганистанаца се директно ослања на домаћу пољопривредну производњу за своју храну или приход, а 80 одсто добија неку врсту економске користи од овог сектора.

„Критичност пољопривреде у земљи једноставно се не може прецијенити“, рекао је Паулсен. „Парадоксално, људи који су тренутно највише погођени кризом глади у Авганистану су произвођачи хране.

„Од 22,8 милиона Авганистанаца (суочених са глађу и несигурношћу хране), највећи део — 17,8 милиона људи — живи у руралним подручјима и зависи првенствено од пољопривреде.

Султан одмрзавања Авганистана је отворено сумирао ситуацију: Авганистан пада са литице, са економским шоком губитка 45 одсто БДП-а преко ноћи. Ако дође до колапса банкарског сектора, могло би бити изгубљено још 30 одсто БДП-а.

САД и друге земље ће морати да „раде са садашњим авганистанским властима, упркос тешкој историји и дугом рату“, ако се надају да ће спречити даљу патњу, додала је она.

bbabo.Net