Бивши италијански премијер Силвио Берлускони (85) одустао је од кандидовања као кандидата за председника Италије. Одлука је саопштена ове суботе (22), у белешци у којој каже да се залаже за изградњу имена на десници које може бити споразумно на изборима.
Легенде ове области одржале су састанак на којем су дефинисале стратегије избора које ће од понедељка (24) именовати наследника Серђа Матареле (80). Председника бирају посредно, а спроводе га парламент и представници државе.
Нема формалних кандидата — 1.009 „великих бирача“ може да напише на гласачком листићу име било ког италијанског грађанина који има 50 година и који ужива политичка и грађанска права — али Берлускони је себе навео као могуће име за номинацију пост..
„Верујем да Силвио Берлускони може да буде користан земљи“, рекао је он крајем прошле године говорећи о себи у трећем лицу. „Нећу одустати и урадићу оно што је потребно мојој земљи.
Последњих дана су га чак јавно подржала још двојица десничарских лидера, Матео Салвини (из Лиге) и Ђорђа Мелони (из странке Браћа Италије). Овај потез је, међутим, више виђен као нека врста почасти последњим тренуцима Берлусконијеве политичке каријере, који је предмет више од 30 тужби – укључујући једну за кривично дело дечије проституције (ослобођен) и другу за пореску превару ( осуђен).
Ове суботе је озваничио повлачење. „Одлучио сам да предузмем друге кораке ка националној одговорности, тражећи од оних који су предложили моје име председништву да се одрекну ове номинације“, навео је он у изјави. „Радићемо са лидерима десног центра да пронађемо име које може да прикупи широки консензус у парламенту.
Странке Салвинија и Ђорђа Мелонија прихватиле су одлуку бившег премијера. Такође у напомени, лидер Лиге је истакао да блок остаје јединствен.
Поред Берлусконија, спекулације о имену новог председника укључују актуелног председника Матарелу, премијера Марија Драгија и најмање девет других, укључујући три жене, наводи Ла Републица.
Резултат је, међутим, непредвидив. 1.009 посланика, сенатора и регионалних делегата састају се од понедељка у Риму на изборима. Гласање је тајно, а свако добија празан листић на коме може да напише шта хоће — укључујући и вицеве. Све номинације се затим наглас читају на пленарној седници од стране градоначелника.
Политолози упоређују процес селекције са оним на конклавама Католичке цркве за избор папе.
Поред тога што су избори индиректни, италијанска политика има известан степен расцепканости, а стручњаци истичу да данас постоје две готово једнаке стране, лева и десна, ни једна са довољно гласова за избор кандидата. Према пројекцијама листа Коријере дела сера, блок десног центра имао би 450 гласова међу „великим бирачима“, а леви центар 420.
Берлускони би се, наравно, суочио са снажним одбијањем у потоњој групи, што би отежало његову номинацију. Многе опкладе сада почивају на Драгију, који је успео да окупи широку коалицију када је изабран за премијера након кризе у мандату Ђузепеа Контеа. Међутим, овај сценарио — поред невиђене природе да се шеф владе уздигне на чело државе — наметнуо би нови политички шав за номинацију још једног премијера, мењајући карте италијанске политике.
Станар Квириналске палате, резиденције председника, има институционалну улогу у италијанском политичком режиму, али он такође комуницира и контролише три силе, именује премијера и његове министре и има моћ да на крају распусти парламент унапред. Другим речима, не може се сматрати „краљицом Енглеске“, као у другим парламентарним демократијама.
bbabo.Net