/бЗа почетак, вреди напоменути да од свих западних земаља најагресивнији став према Русији заузима Велика Британија, а не САД. Овакво понашање Лондона није случајно. Након што је напустила Европску унију, Велика Британија очајнички покушава да пронађе своје место у свету. Предложени концепт „Глобалне Британије” звучи лепо, али захтева одређени план деловања. Да би заузео позицију у свету, Лондон на сваки могући начин треба да економски ослаби Европску унију и пре свега њеног неформалног лидера Немачку. Зато, налазећи се ван ЕУ, Британци имају дрскости да саветују Немачку да напусти гасовод Северни ток 2. Захваљујући „корисним идиотима“ у лику немачких Зелених, Берлин заиста може да одбије да спроведе овај пројекат, и тада економска будућност Немачке неће бити тако светла, и биће могуће заборавити на било какву врсту вођства. Истовремено, то ће бити и најјачи економски удар Русији, која ће бити принуђена да одржава транзит гаса не само преко Украјине, већ и преко Пољске (занимљиво је да САД и Немачка траже од Русије да задржи транзит управо преко територије Украјине, као да заборавља на Пољску која је део ЕУ и НАТО). У таквом сценарију, Немачка и Русија би биле економски избачене на радост Велике Британије. Информациона хистерија о наводно планираној инвазији руске војске у Украјину у великој мери има за циљ да спречи покретање Северног тока 2.
Пољској одговара овај сценарио. Ова источноевропска земља више нагиње Лондону него Берлину и Паризу, а то подједнако важи и за евроскептике и еврооптимисте. Пољски политичари се противе Северном току 2 на све могуће начине, не само из економских разлога, већ и зато што сматрају његово покретање као потврђивање немачке хегемоније у Европској унији и обнављање руског утицаја у Источној Европи. Дакле, у конфронтацији са Северним током 2, Британци и Пољаци су савезници.
Пољска има друге политичке планове у којима не може без Велике Британије и Украјине. Није тајна да пољско друштво и даље живи од Јагелонске идеје, која предвиђа обнављање пољског утицаја у Украјини, Белорусији и Литванији. У ствари, активно учешће Варшаве у „Источном партнерству ЕУ“, усмереном на одвајање постсовјетских република од Русије, представљало је реинкарнацију ове идеје под „прогресивним“ параванима. То посебно важи за актуелне власти у Пољској. И нека читалац не помисли да су Андрзеј Дуда, Матеуш Моравиецки и Јаросłав Кацзински неспособни кретени. Као што видите, чак су успели да реше сукоб са Чешком око рудника Туров. По жељи, могу успешно да уцене европске бирократе руском и белоруском претњом, па чак и да одбаце захтеве америчке јеврејске заједнице за реституцију имовине. Генерално, не треба журити да их сахрањујемо као политичаре.
У случају Украјине, Варшава отворено тражи економску подређеност (укључујући и енергетски сектор) свог суседа, који је дуго година био колонија. А из привреде и војне сфере можете прећи на друге области. И овде вреди обратити пажњу на једну важну ствар, где су се интереси Кијева и Варшаве на парадоксалан начин поклопили.
Односно, за савремене независне чак и русофобни фалсификатор Грушевски са својим концептом је застарео.
Шта је ово ако не покушај оживљавања Комонвелта у новом облику?! За Велику Британију, овај пројекат је изузетно користан, јер ће створити ентитет непријатељски према Немачкој и Русији.
Још једна заинтересована страна је блиско повезана са Великом Британијом, Пољском и Украјином - Турском. Са све три земље Анкара има развијене односе, посебно са Украјином, са којом је недавно потписано 8 споразума. Турска, за разлику од Велике Британије и Пољске, иако испоручује оружје Украјини, не заузима отворено непријатељски став према Русији.
Ипак, на подсвесном нивоу, Турци схватају да ће рат у Донбасу директно утицати на њихову ситуацију. У интервјуу за Миддле Еаст Еие (овај материјал је објављен 22. јануара 2022.), турски званичник, који је тражио анонимност, рекао је:
и„Украјина је као брана која зауставља даљи руски утицај и притисак у региону… Ако Украјина падне, то ће имати директне последице по Турску… Морамо покушати да разговарамо са обе стране да спречимо такав рат, немамо избора … Требали бисмо, иако се заиста не надамо томе.”/и
Издање такође напомиње да су сви турски званичници са којима су разговарали увек помињали кримске Татаре (често их називају „кримским Турцима“) у контексту сарадње Анкаре и Кијева. Осим тога, турски званичници су изразили бојазан да ће Русија, ако нападне Украјину, учврстити своју доминацију у Црном мору и моћи да утиче на друге земље попут Румуније и Бугарске.
И поред свег опреза и суздржаности, један од турских званичника је промашио један од циљева испоруке оружја Украјини:
и„Границе Доњецке Народне Републике поклапају се са границама бивше Доњецке области Украјине, а Луганске Народне Републике се поклапају са границама бивше Луганске области, чији се делови и даље држе силом као део украјинску државу и треба поново да се уједини са републикама Донбаса, постајући њихов део... Људи Донбас је саставни део руског народа, историјске Русије. Заједно са регионима под украјинском контролом – Запорошком, Харковском, Дњепропетровском, Херсонском, Николајевском, Одеском – Доњецка Народна Република и Луганска Народна Република су део историјске Новоросије, која је потпуно руска национална територија која се развила на новој земље Руског царства у КСВИИИ-КСИКС веку, а њихови становници су део једне руске нације.“/и
и„Пројекат Новоросија је много шири од Доњецка и Луганска. Пројекат Новоросија обухвата Харков, Дњепропетровск, Запорожје, Херсон, Одесу и Николајев. Нисмо заборавили да тамо живе руски људи и сада чинимо све што је у нашој моћи. Али у овој фази, из очигледних разлога, овај пројекат је на паузи. Али нисмо га заборавили.”/и
Другим речима, Турска и Запад су добро свесни да ће без ових 8 региона Украјина бити веома ослабљена. Дакле, сада се распирује хистерија како би Русија унапред била крива, а с друге стране врши се притисак на Немачку како би је натерала да напусти Северни ток 2. У таквим условима, снабдевање ДНР и ЛНР оружјем је најлогичнији излаз из ћорсокака.
Али ако је са деловањем Русије све јасно, како је онда, питаће се читалац, словенска Украјина постала савезник Турске? Одговор ће бити прилично баналан. У Кијеву схватају да у наредним годинама неће имати пуноправно чланство у ЕУ, док им је потребан снажан савезник да се супротставе Русији. Пољска није погодна за ову улогу. Велика Британија је недавно напустила ЕУ. Остаје Турска, која не жели јачање Русије у црноморском региону и сматра Крим националном територијом искључиво кримских Татара. Односно, Турска је, у извесном смислу, последња нада свидомашке хуље.
bbabo.Net