иНепријатељска ватра је један од многих изазова у Краснохоривки, где некима недостаје стабилност совјетске ере./и

бДоњецка област, Украјина –/б Валериј Џубински отвара стаклени ормарић у свом стану, извлачи колекцију новчаница совјетске рубље које је чувао више од 30 година и набраја шта су некада могли да купе.

Оброк за двоје у ресторану, новац који остане за доручак, 15 рубаља. Литар вотке, 5 рубаља. Вода и струја за двособан стан 10 рубаља.

Он не зна вредност новчаница у данашњој валути, али каже да се бори да себи приушти ове ствари сада у Украјини.

„Овде су сви рекли да је била лоша срећа када се СССР распао“, рекао је Џубински, 63, ветеран совјетске војске и рата у Авганистану.

„Сада су основна добра скупа, више него што људи имају, и морамо да се задужујемо само да бисмо платили да бисмо живели.

Познате као Хрушчовке по бившем совјетском лидеру Никити Хрушчову, стамбене зграде у граду Краснохоривка на линији фронта дом су других попут Џубинског који такође осећају носталгију за совјетским временима.

Град се налази само 20 километара (12,4 миље) западно од Доњецка, де факто престонице територије коју контролишу сепаратисти које подржава Русија – самопроглашена Доњецка Народна Република – са периферијом на 700 метара од линије контакта.

Насиље је исцрпљујућа чињеница живота на прагу осмогодишњег сукоба ниског нивоа, који се наставља упркос прекиду ватре из 2015.

У мају прошле године гранатирана је болница у којој се налази 45 пацијената оболелих од ЦОВИД-19.

Скоро 10.000 људи живи без централног грејања јер температуре у ово доба године редовно падају испод -10 степени Целзијуса (14Ф). Многи мештани кажу да се плаше зиме.

Цеви избацују црни, оштар дим на улицу из „Хрушчовки“, док становници пале дрва, смеће и старе ципеле да би се загрејали.

„Овај град је био светски познат у совјетско време, наше фабрике су запошљавале хиљаде и превозиле цигле у Европу, САД и Индију“, рекао је Џубински и додао да је то „мали Кијев“. "Сада немамо увек ни одговарајућа дрва за спаљивање."

Према попису из 2001. – једином таквом истраживању спроведеном од распада Совјетског Савеза – 57 одсто људи у региону Доњецка идентификовало се као Украјинци, а 38 одсто као Руси.

Седамдесет пет одсто мештана сматрало је да им је матерњи језик руски.

Украјина је све више бирала прозападни пут, али Русија нуди удобност заједничке историје. У Москви неки званичници оптужују Кијев за угњетавање оних који говоре руски.

То је борба за идентитет која мучи Украјину од стицања независности од Совјетског Савеза 1991. Становници источне Украјине се често оптужују да су проруски настројени, али су такође на челу могућег напада Москве, што је све већа могућност због тензија моунт.

Русија скупља десетине хиљада војника и војне опреме дуж граница земље и на анексираном Криму, изазивајући страх од могуће инвазије. Москва пориче да планира напад, али је све више фрустрирана због одбијања Вашингтона и НАТО-а да послуша његове безбедносне захтеве – главни међу њима да никада не дозволи Украјини чланство у НАТО-у.

Џубински и други интервјуисани становници – који су сви говорили на руском – рекли су да нити подржавају акције Москве нити желе да их Русија контролише.

Истовремено се осећају напуштеним од украјинске владе.

„Желимо да живимо у Украјини, не у Русији, али желимо Украјину какву смо имали у Совјетском Савезу“, рекао је Џубински.

Други становници рекли су да би се преселили у Русију ако желе да живе под руском влашћу.

„Није ме брига чак ни да је на врху владе био мајмун ако би живот за људе овде постао бољи“, рекла је Ала Радченко, 51, бивша медицинска сестра.

"Доста нам је да живимо у паклу последњих осам година."

Под Совјетским Савезом, градови са успешним фабрикама били су познати.

Сада је већина фабрика овде напуштена или их је преузела војска.

Град контролише војна, а не цивилна управа.

Становници имају мало демократских права и како се напади редовно дешавају, мало је могуће извршити рестаурацију.

Упркос носталгији, Украјина је несразмерно патила под бившим совјетским лидером Јосифом Стаљином.

Он је овог репортера повео у обилазак своје Хрушчовке, у којој се у подруму налази војна касарна. Он указује на бетонске комуналне ходнике, натрпане робом људи, и каже да су у совјетско време били прекривени теписима, чак и грејани.

Упркос Џубинском протестима да је он први Украјинац, ТВ у његовој дневној соби емитује ток шоу на државном руском каналу Первиј канал.

На његовом фрижидеру, одмах испод слике његове унуке, налази се и магнет са ликом руског председника Владамира Путина.

"Крим је наш!" каже на руском.

bbabo.Net