Bbabo NET

Вести

Криза неповерења

Тензије везане за кризу око Украјине све више узнемиравају Американце, који почињу да сумњају у објективност пристиглих информација о овом питању и исправност поступања администрације. Све више људи се пита шта се заиста дешава и да ли ће доћи до инвазије коју је најавио Вашингтон чији се датум стално помера. Догађаји протеклих дана нису унели јасноћу у оно што се дешавало. Напротив, однос према кризи почиње све више да дели Американце, каже дописник Вашингтона Екатерина Мур.

Вероватно се управо стањем опште нервозе може објаснити чињеница да је Блумберг у петак касно увече случајно објавио ударну вест о наводном нападу Русије на Украјину који се већ десио, озбиљно уплашивши Американце.

Према Бусинесс Инсидеру, Блумбергова почетна страница је у петак касно имала наслов „Емитовање: Русија инвазира Украјину“. Након отприлике пола сата објава је обрисана, а агенција је најавила интерну истрагу и извинила се.

Како наводи Блумберг, из неког разлога су објављене вести које су направљене за различите сценарије. Одговор је био низ коментара који су се одмах појавили на друштвеним мрежама, у којима су изражене сумње у такво тумачење. Насим Николас Талеб, познати амерички писац и аутор бестселера Црног лабуда, иронично је приметио на свом Твитеру: „Блумберг је за сваки случај припремио наслов „Русија напада Украјину“.

Руски амбасадор у Сједињеним Државама Анатолиј Антонов је у интервјуу за Соловјев уживо рекао да је оно што се догодило „само срамота” и да се „не може објаснити када су објављени нацрти, који су, очигледно, стајали у приправности, када сте само треба да притиснете дугме.”

Ово питање је покренуо и прес-секретар председника Руске Федерације Дмитриј Песков. Како наводи РИА Новости, Кремљ сада може да замени термин „лажне вести“ са „Блумберг вести“. Песков је додао да такве публикације могу имати „непоправљиве последице“.

Занимљиво је да се грешка агенције догодила следећег дана након извештаја о наводној предстојећој руској операцији под лажном заставом. Према овим извештајима, позивајући се на декласификоване обавештајне податке, Русија припрема видео-снимак како би оправдала напад на Украјину. Питања новинара АП Метјуа Лија о кредибилитету ових извора у четвртак су буквално разбеснела портпарола Стејт департмента Неда Прајса. Тада је чак морао да се извини.

Америка је такође амбивалентна у погледу распоређивања додатних америчких контингената у Пољску и Румунију као одговор на украјинску кризу.

Многи Американци страхују да ће потенцијална конфронтација са Русијом након неуспешног повлачења из Авганистана бити још један спољнополитички неуспех САД.

Сумње у потребу такве акције износе конзервативни новинари, укључујући и познатог коментатора ФокНевса Такера Карлсона, који је предложио да владини званичници, а не амерички војници, оду да уживају у руској зими. А републикански сенатор Џош Хоули из Мисурија је чак недавно написао писмо шефу Стејт департмента Ентонију Блинкену тражећи од њега да појасни да ли су поступци администрације у интересу Сједињених Држава. „Наш интерес није довољно јак да оправда потребу да САД уђу у рат са Русијом због судбине Украјине“, рекао је сенатор, коментаришући одлуку о слању додатног контингента америчких трупа у Пољску и Румунију. Сенатор чека одговор до краја фебруара.

Разлике око тога како поступати са Русијом такође ометају договор у Конгресу о нацрту закона који САД називају „мајком свих санкција“. Како преноси Еј-Би-Си, сенатори, иако близу договора, не слажу се око неких фундаменталних питања. Због тога је термин гласања стално помераван - прво са понедељка на уторак, затим на четвртак-петак, затим је планирано да се договоримо пре краја недеље, али до тога није дошло.

У четвртак је, пише Политико, одржан брифинг за сенаторе о тренутној ситуацији уз учешће високих званичника. Међу говорницима су били државни секретар Ентони Блинкен, секретар одбране Лојд Остин, председник Здруженог генералштаба генерал Марк Мајли и директорка Националне обавештајне службе Аврил Хејнс.

Законодавци такође покушавају да реше несугласице око гасовода Северни ток 2. Неки сенатори не могу да опросте Бајденовој администрацији одбијање да уведе санкције гасоводу јер не жели да квари односе са Немачком.

Сада, у Сенату, страхују да ће несугласице спречити усвајање закона о санкцијама пре руске инвазије на Украјину, за коју посланици не сумњају да је неизбежна.

Иницијатор овог закона сенатор Боб Менендез рекао је за Политико да са усвајањем санкција треба пожурити, јер „немамо толики луксуз као време”.

Анатолиј Антонов је у поменутом интервјуу приметио да Русија, нажалост, чека увођење санкција. „Данас је тешко рећи какви ће они бити. Псовке су само о томе ко је јачи, ко ће јаче ударити Русију“, рекао је дипломата. У међувремену, по његовом мишљењу, америчке власти „покушавају да све данашње проблеме сведу на Украјину. Мислим да је ово апсолутно погрешно, то је покушај да се замагли право стање ствари“, резимирао је Антонов.

Криза неповерења