и„Имамо веома велики број следбеника из арапске дијаспоре који нам верују и прате нас већ 52 године… Прво се ослањамо на читаоце, а затим на оглашиваче“, рекао је он/и

ЛОНДОН: Пораст и популарност друштвених медија и алтернативних новинских платформи наставља да угрожава сам опстанак традиционалног штампаног новинарства широм света.

У земљама енглеског говорног подручја, новине које се објављују на страним језицима су још подложније притисцима са којима се индустрија суочава усред све већег ослањања на друштвене медије, с обзиром да генерално служе врло специфичној — и обично мањој — публици.

„Имао сам среће када сам стигао у Аустралију“, рекао је. „Било је врло мало имиграната који су могли да раде у области коју су изабрали, али ја сам имао среће јер сам искористио своју стручност и знање арапског језика и успео да то премостим са новинарским сектором.

Како би издржао притиске које ствара променљива природа медија и новинарства, а однедавно и ефекти пандемије ЦОВИД-19, рекао је да се Ел Телеграф ослањао углавном на подршку својих читалаца и оглашивача, као и од матичне организације листа, Вехбе Гроуп.

„Као новине, имамо веома велико следбенике из арапске дијаспоре који нам верују и прате нас већ 52 године“, рекао је Кази.

„Јесмо трпели, као и многе друге новине, чак и новине на енглеском језику, али смо остали јаки због наше читалачке публике. Ослањамо се прво на читаоце, а онда на оглашиваче.”

„С обзиром на узастопне таласе расељавања у Аустралију из земаља арапских мањина, наше новине су покренуле читаву дневну страницу посвећену Ираку, једну дневну страницу за Сирију, а другу за Палестину“, рекао је Кази. „Чак смо водили и страницу о курдским вестима неколико месеци.

Он је додао да се Аустралијанци блискоисточног порекла, придошлице из арапских земаља, па чак и Арапи у другим деловима света ослањају на Ел Телеграф за домаће и међународне вести и информације релевантне како за њихов свакодневни живот, тако и за њихове матичне земље.

„Током либанског рата имали смо претплатнике на новине Ел Телеграпх из Бразила и Аргентине да читају вести о Либану“, рекао је Кази. „Чекали смо људе који долазе из Либана на аеродроме да бисмо могли да добијемо либанске новине од њих да бисмо добили вести.

Неки посматрачи настављају да предвиђају коначну смрт штампаног новинарства пред изазовом друштвених и дигиталних медија, али Кази се не слаже.

„Данас ће тржиште штампаних новина остати хтели ми то или не“, рекао је он. „Још увек постоје људи који воле осећај новина и часописа у својим рукама и више воле да читају новине него да претражују интернет.”

Без обзира на то како се његове приче конзумирају, Ел Телеграпх-ово извештавање о догађајима од посебног значаја за арапски свет је велики део његовог идентитета, као и публика којој служи. Кази је рекао да постоји низ разлика између начина на који новине на енглеском и арапском језику извештавају о одређеним догађајима.

„На крају дана, арапска крв тече нашим венама. Када дође до бомбардовања над Газом, на пример, аустралијске новине ће ту тему третирати другачије него како бих је ја решио; Отишао бих у арапску заједницу која разуме бриге и проблеме Арапа и добио бих додатне информације од њих.”

Трајна популарност Ел Телеграпха није само резултат квалитетног новинарства и поверења које је изградило међу читаоцима, рекао је он, новине такође наглашавају приче значајних личности из аустралских арапских заједница, откривајући њихова путовања и славећи њихов рад.

„Ми смо специјализовани за расветљавање мислилаца и креативаца у арапској дијаспори у Аустралији“, рекао је Каззи.„Ел Телеграф је постао извор за ове личности да објављују своје нове идеје, приче, уметност и неговао је ове односе архивирајући њихов рад и пратећи њихов најновији развој.“

„Наше новине су више од средства за преношење вести – то је порука.

bbabo.Net