ДАМАМ: Док је Еман Куотах одрастала на западној обали Саудијске Арабије 1990-их, ћерка оца Хиџазија и мајке Американке, чезнула је да чита романе који истражују сложеност живота једне саудијско-америчке девојке као што је она био суочен са.

У немогућности да пронађе било какву причу о проблемима идентитета, друштвеним притисцима и породичним драмама које су јој биле познате, одлучила је да сама напише једну.

Прича, која почиње 1970-их, је породична сага која се протеже четири деценије и два континента. То је вишедимензионална љубавна прича смештена у препознатљиву, увек присутну политичку позадину која је дубока и мистериозна попут мутног мора.

Млади саудијски пар, који су рођаци, венчавају се и селе се у Кливленд, Охајо, да студирају. Убрзо након што се роди њихова ћерка Ханади, брак се завршава. Име мајке је Саида, што на арапском значи „срећна“, али је веома тужна. Она мења име, отима ћерку и одлучује да се „сакрије“ у САД.

Отац Мунеер, који је новинар, враћа се сам у Саудијску Арабију. Годинама касније Ханади, која се такође зове Хана, бежи од своје мајке. Њено путовање има изненађујући заокрет и она завршава у Саудијској Арабији, иако не под околностима које се могу замислити.

У сваком поглављу и локацији се помиње водено тело, што се чини намерно. Да би написала саудијско-амерички роман, Квота је рекла да је морала да створи сопствену књижевну традицију.

„Узела сам мале делове правих саудијских трачева и онда их претворила у роман“, рекла је она. „Било је инспирисано истинитом причом породичног пријатеља, али сам је написао јер сам желео да истражујем друге теме, и имао сам питања о томе како би било доживети породичну отмицу.

„Није замишљено да представља искуство било које одређене особе или породице, већ само овакву врсту спајања различитих ствари, и мислим да ме је то што је то роман ослободило да створим измишљену породицу, али породицу коју нисам раније видео у романима — саудијска породица.

„Породица мог оца је веома велика и увек се дешавало толико драме - ова особа није разговарала са том особом. Осећао сам се као да је то заиста сјајно платно на којем можете да насликате роман и желео сам да видим такву врсту породице у причи.”

Као Американац Саудијске Арабије који је читао књигу, био сам запањен како наратив заиста подсећа на фрагментиране приче које сам чуо у младости; деловало је истовремено познато и страно. На својих 312 страница слика интимни портрет саудијско-америчке породице која је удаљена океани - буквално и фигуративно.

Квота сада живи у САД и мајка је своје деце из више раса. Њен живот је свет далеко од њеног дома из детињства, али је рекла да се и даље повезује са њим.

Књига је недавно преведена на арапски језик. То је језик њеног оца, али она га више не користи редовно. Да би осигурала тачност током процеса превођења, потражила је помоћ од свог оца, који још увек живи у Џеди.

„Прошла сам кроз саудијски образовни систем тако да сам читала литературу коју су нас тамо учили, али већина књига које сам читала била је на енглеском“, рекла је она. „Искрено, нисам велики читалац арапских романа.

„Обично када се књига преведе, писац нема никакве везе с тим. Али питао сам да ли могу да учествујем јер је издавач био Либанац и желео сам да се уверим да је хиџази дијалект сачуван на арапском.

„Као двојезични говорник увек размишљате на два језика, па сам то и радио. Десило се да ми је тата помогао. Покушали смо да узмемо ствари које нам нису звучале као хиџази и променили смо то."

Роман укључује потенцијално контроверзан обрт, који је у почетку забринуо Квоту када је разматрала арапски превод, али она осећа да су читаоци спремни за то.

„Што се тиче садржаја књиге, мислим да су саудијски читаоци, претпостављам, отворенији за различите перспективе него што људи мисле да јесу“, рекла је она.„Не бринем се да ће читаоци бити увређени због било чега у књизи. Књига има за циљ да прикаже искуства једне породице, али и да говори о тајнама и истинама, а то су теме којима се саудијски уметници дуго баве.

„Надам се да ћемо видети саудијске романе који преузимају оно што се сада дешава у земљи, али у својој књизи осећала сам се као да могу најискреније да пишем о ономе што сам искусила у време када сам посматрала саудијско друштво“, рекла је она. „Књига говори о томе како су ствари некада биле.

bbabo.Net