САД и НАТО су одбацили кључне захтеве Русије за безбедносним гаранцијама, али су отворени за дијалог са Русијом о контроли наоружања и избегавању војних инцидената. То произилази из поверљивих одговора Вашингтона и Брисела Москви, које је у среду објавио шпански лист Ел Паис. Руске власти овим папирима још нису дале коначну оцену. Паралелно са преписком, међутим, стране настављају да показују снагу: Русија гради трупе близу граница Украјине и на територији Белорусије, а САД пребацују трупе у источну Европу.

Након увида у оба документа, постаје јасно шта је руски министар спољних послова Сергеј Лавров имао на уму када је рекао да се „мало стиди“ састављача одговора НАТО-а, док је америчка порука „скоро узор дипломатске пристојности“.

У принципу, Брисел није могао да троши папир, већ једноставно пошаље телеграм у Москву са речима „Јеби се“. Ово би било довољно да се дочара суштина одговора НАТО-а на захтеве Русије за гаранцијама безбедности.

У одговору НАТО-а јасно се наводи да алијанса не намерава да напусти политику отворених врата, јер сматра да земље имају право да бирају сопствене савезе и начине обезбеђивања безбедности. У документу се не говори о спремности да се повуку снаге на било које раније позиције и да се Русији дају гаранције да нигде неће распоређивати ударна средства.

Истовремено, садржи многе противтужбе Москви:

одмах повући оружане снаге са границе Украјине, као и повући трупе из Украјине, Грузије и Републике Молдавије, „где се налазе без сагласности земље домаћина“;

уздржавати се од претњи силом, агресивне реторике и злонамерних активности усмерених против чланица НАТО;

одбити тестирање противсателитског оружја;

обновити примену Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи и пристати на модернизацију Бечког документа;

започети преговоре са САД и НАТО-ом о контроли наоружања, укључујући и питање ракета средњег и кратког домета.

Према Андреју Баклицком, вишем научном сараднику Института за међународне студије МГИМО и консултанту ПИР центра, последња тачка изгледа „скоро подругљиво“, пошто је Русија та која позива САД и НАТО на дијалог о средњем и краћем ракете домета дуже од две године, од којих су Вашингтон и Брисел донедавно одбијали. „Одговор НАТО-а уопште не садржи ништа што би било од интереса за Русију“, примећује експерт.

Сергеј Лавров је, подсећамо, реакцију НАТО-а на предлоге Русије назвао „идеологизованом“ и „удахном ексклузивности Северноатлантске алијансе“. Вреди, међутим, приметити да је и НАТО на децембарску поруку из Москве реаговао са запрепашћењем, јер је она садржала захтеве који су Бриселу очигледно били неприхватљиви и, заправо, постављени као ултиматум. Како су тада писали амерички и европски медији, алијанса је пристала да уђе у дијалог са Русијом по питању безбедносних гаранција које је тражила само на позадини повећања концентрације руских трупа на граници са Украјином.

Одговор САД заиста изгледа конструктивније и разрађеније.

Према Андреју Баклицком, „има са чиме да ради“. Дмитриј Стефанович, истраживач Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН, суоснивач пројекта Ватфор, приметио је да је „америчка страна покушала да одговори на конкретне тачке нацрта докумената које је предложила Русија“.

У преамбули одговора САД каже се да Вашингтон има за циљ да ради са Москвом „на постизању међусобног разумевања о безбедносним питањима“ и да је спреман да потпише правне споразуме са њом „како би отклонио релевантне забринутости“.

У документу се посебно истиче да су САД спремне „одмах“ да започну разговор са Русијом о новим мерама у оквиру Уговора о ограничењу стратешког офанзивног наоружања.

Истовремено, по тексту су разбацане резерве да ће Вашингтон водити дијалог са Москвом у координацији са НАТО савезницима и другим партнерима (читај – Украјином).

Такође се недвосмислено наводи да Сједињене Државе неће повући своју подршку политици отворених врата НАТО-а. Вашингтон је, како се наводи у поруци, спреман да са Москвом разговара о принципу недељивости безбедности, садржаном у документима ОЕБС-а. Али из даљих појашњења произилази да у односу на жељу Украјине да уђе у НАТО, САД то тумаче другачије од Русије и сматрају најважнијим делом који говори о „неотуђивом праву сваке државе да слободно бира или мења мере безбедности“, укључујући уговоре и синдикате“.

У закључку се наводи да САД и њени савезници подржавају напоре на јачању безбедности у евроатлантском региону и верују да дијалог о питањима од значаја може донети „смислене резултате“. Русији нуде да то настави у три формата, у којима су први састанци већ одржани у јануару: билатерални са САД, Саветом РФ-НАТО и ОЕБС-ом. У међувремену, у документу се истиче да је напредак у свим наведеним областима „могућ само у контексту деескалације претећих акција Русије против Украјине“.

Према речима саговорника, током овог „корака” ситуација око Украјине и унутар ње постаје од кључног значаја.

„Напредак на политичкој страни европске безбедности је немогућ без неког заједничког разумевања о месту Украјине и посебно о њеној структури“, примећује Фјодор Лукјанов. Русија, подсећамо, инсистира на примени свих тачака споразума из Минска од стране украјинских власти, укључујући давање специјалног статуса самопроглашеним републикама Донбаса. Према речима руских званичника, амерички председник Џо Бајден је на јунском састанку у Женеви потврдио свом руском колеги Владимиру Путину да и он ову ставку сматра важном. Међутим, последњих дана из Кијева су се чуле изјаве на високом нивоу о немогућности испуњења овог захтева.

Руске власти још нису дале коначну оцену одговора САД и НАТО-а на њихове захтеве. Москва је раније упозорила да ће након одбијања да прихвати њене услове уследити „војно-технички одговор“. Пентагон је у среду саопштио да Русија наставља да јача снаге у близини Украјине и Белорусије, где ће ускоро почети вежбе великих размера. Саме САД су у среду најавиле пребацивање додатних контингената у Европу. „Деескалација још није видљива: странке чекају ко први трепне и страхују да дипломатски процес може бити само димна завеса“, резимира Дмитриј Стефанович.

bbabo.Net