Немачке власти саопштиле су дан раније донету одлуку о забрани емитовања ТВ канала РТ ДЕ (пројекат на немачком језику „Русија данас“), наводно због недостатка дозволе локалних власти. Стручњаци не сумњају да одговор са руске стране неће дуго чекати.
Тако се сасвим неочекивано завршила прича о борби немачких власти против приступа нежељеним вестима немачког говорног подручја. Након што је РТ ДЕ почео да се емитује прошле године, скоро одмах у децембру, немачки регулатор за медије МАББ приморао је сателитског оператера Еутелсат да прекине емитовање канала.
Сада је дошло до директне званичне забране. Поред сателитског емитовања, забрањено је емитовање на Интернету, преко мобилних апликација или смарт ТВ апликација Вести РТ. Формални основ забране било је присуство у Немачкој компаније РТ ДЕ Продуцтионс, која производи део садржаја за сам РТ ДЕ. А ова резидентна компанија није добила никакву дозволу за емитовање. Али, како напомињу представници РТ, није требало, јер се емитер налази у Москви и све је у реду са дозволама, укључујући и међународне. И то је ван надлежности немачких власти и не треба им њихове дозволе.
У децембру, одмах након забране, представници руског министарства спољних послова су изразили свој став према њему, додуше у прилично благој општој форми. Сергеј Лавров је рекао да руска страна у таквом кораку види лошу вољу немачког руководства, а Марија Захарова је рекла да Немачка намерно наводи Русију на потребу да предузме мере одмазде. Ове мере, међутим, нису предузете. Иако се око активности „Дојче велеа” дискусије воде више од годину дана.
Било би чудно очекивати да ни сада неће бити реакције са руске стране. Довољно је подсетити се како се завршило малтретирање РТ-а у Сједињеним Државама. Само једно није јасно: зашто су немачке власти управо сада одлучиле да немачке медије који раде у Русији или имају приступ руској публици претворе у жртву „руске крволочности“. Већ се чују мишљења о томе шта затворити као одговор. Сенатор Андреј Климов директно указује на Дојче веле.
Међутим, развој догађаја очигледно није изненадио стручњаке. Директор Центра за политичке анализе Павел Данилин је, на пример, овако оценио оно што се догодило:
И ако Павел Данилин једноставно верује да ће једна од ретких немачких телевизијских кућа које послују у Москви бити жртва немачког демарша, онда директор Института за политичке студије Сергеј Марков уопште не сумња у избор циљ за „одговор“:
- Они се, по свему судећи, тога не боје, већ су спремни на то. Али Дојче веле је, морам рећи, ултра-радикална станица. У поређењу са својим пропагандним притиском и фалсификатима, Руссиа Тодаи је само нека врста апотеозе толеранције, класичног новинарства. Немачке власти у значајном делу, укључујући тајне службе и оне повезане са медијима, заузимају веома оштру позицију. Они који су повезани са бизнисом су умеренији, као и они који зависе од бирача. Они који су заузели тврду линију, заправо, воде хибридни рат против Русије. Ово је чињеница коју морамо да прихватимо.
Питање шта ће бити даље, после узвратних забрана, није збунило ни Сергеја Маркова:
- Биће хистерије. На крају крајева, они имају главну идеју као из познате руске анегдоте. Дођу два гопника, виде пролазника, један каже: „Хајде да га пребијемо“. Други пита: „А ако будемо претучени?“ "А за шта смо ми?" - одговара први. Ова идеја „за шта смо ми“ постала је практично званична политика западних власти.
bbabo.Net