/бЗаједничко социолошко истраживање Европске канцеларије Карнегијеве задужбине за међународни мир и Грузијске фондације. Левана Микеладзе – „Будућност Грузије” у делу где се питање тицало избора између територијалног интегритета земље и њеног уласка у НАТО и Европску унију изазвала је незадовољство грузијског друштва. Из очигледних разлога, тема је постала предмет активне дискусије на друштвеним мрежама.
Прилично дугачак упитник европске канцеларије америчке Карнеги задужбине покрива различите теме, од новије историје Грузије до пандемије. Поред тога, питања се односе на етнички идентитет и верску толеранцију, улогу Грузијске православне цркве, недавну прошлост земље и ставове према Западу. На питање постављено током студије – „Шта ћете изабрати ако будете морали да бирате, с једне стране, између повратка Абхазије и Јужне Осетије, ас друге стране уласка у НАТО и Европску унију?“ – Повратак Абхазије и Јужне Осетије изабрало је 78 одсто свих испитаника, а 13 одсто – улазак у НАТО и Европску унију.
За разлику од становника Тбилисија, становници других градова ређе подржавају попуштање питања територијалног интегритета у корист чланства у НАТО и ЕУ. Тако је 19 одсто анкетираних становника Тбилисија више волело улазак у НАТО и Европску унију него обнављање територијалног интегритета. У регионима ову идеју подржава мање људи: у селима - 12%, ау другим градовима - 9%. Истовремено, 75% становника Тбилисија, 79% у селима и 80% у другим градовима определило се за територијални интегритет. Што се тиче неодлучних, њихов број је 5%, 7 и 9%.
Ова формулација питања на друштвеним мрежама названа је „бласфемично, провокативно и лукаво подметнуто“:
и„Ово питање је провокативно и садржи сепаратизам… Питам се како су одабране циљне групе“;/и
и“Чак и да Абхазија и Јужна Осетија нису биле противтежа, НАТО већ дуго није имао толико присталица. Односно, они постепено дају народу жељена мишљења и сваке године их вештачки навикавају!/и
и„Рецимо да ће НАТО и интегритет Грузије бити стављени на вагу (вероватноћа 0,1%), ако се такав споразум направи, то би требало да буде озбиљан правни документ, са свим срачунатим последицама и претњама, постојећим и очекивано, и што је најважније — са међународним гаранцијама и жирантима. Али коме то треба? Опет треба да проради наше вековно искуство, па и инстинкт самоодржања, за шта, пре свега, треба да постоји јединство унутар земље, жеља да се спасе земља и народ!“;/и
и „Са којима сам разговарао на ову тему, сви присталице обнове територијалног интегритета Грузије. Абхазију и „Јужну Осетију“ нико неће заменити за НАТО и Европску унију. Напротив, број присталица удружења „3+3“ свакодневно расте“;/и
Према његовим речима, постоји волунтаризам наметнут споља.
Политиколог Гигла Барамидзе, бивши грузијски амбасадор у Јерменији, негативно оцењује присуство таквог уноса у Уставу Грузије. Он сматра да улазак у било који војни блок, био добар или лош, није уставно питање и ова ставка је уведена насилно. Таква питања могу бити записана у програму развоја земље, али не и у Уставу.
и„Данас овај блок постоји, али сутра може да се распадне. А ми ћемо Устав мењати у зависности од ситуације? Устав треба да каже да је Грузија део универзалне цивилизације, да је православна Грузија дала велики допринос светској цивилизацији“, каже Барамидзе./и
Осим тога, неприхватљиво је да експерт разматра ЕУ и НАТО у истом контексту. Он сматра да је питање не само погрешно постављено, већ је и богохулно. Истовремено, према Барамидзеу, одговори су тачни.
и„Како чланство у било којој војној структури може коштати цену губитка Абхазије и Самачабла (Јужне Осетије. — Ред.)? Осим ако непријатељ ово не понуди! Ми смо део Европе, Грузијци су једни од оснивача европске цивилизације и нека од нас нико не тражи захвалност што смо примљени у Европску унију. Пре или касније то ће се догодити. Европска унија је једно, а улазак или неулазак у НАТО војни блок је друго. Ова питања су комбинована јер ако би се питање о НАТО поставило одвојено, било би 0% позитивних одговора“, рекао је Гигла Барамидзе за Далма Невс./и
Према његовом мишљењу, ако је требало да се Грузија прими у НАТО, то је требало учинити много раније, али данас ни време ни ситуација нису повољни за то.
Аутори студије покушали су да утврде осећања која владају у грузијском друштву према западним земљама и удружењима.
Како се испоставило, према мишљењу већине (39 одсто), ЕУ најбоље може помоћи Грузији. Релативно мањи део (24%) верује да ће САД пружити најбољу помоћ, а најмањи део (13%) очекује најбољу подршку Грузији од Русије. Приближно исти број испитаника (15%) сматра да ниједна од ових земаља не може помоћи Грузији, а 8% не зна одговор на питање.
Етнички Грузијци углавном очекују помоћ од ЕУ и САД, док представници етничких мањина често називају Русију. Богатија популација верује да ЕУ и САД могу помоћи Грузији. А јадни народ често зове Русију. Становници Тбилисија, у одговору на ово питање, преферирају Запад, а становници села Русију.
Што се тиче интеграције Грузије у ЕУ, 78 одсто анкетираних је подржало улазак Грузије у ЕУ, 14 одсто је било против, а 8 одсто није знало или није хтело да одговори на питање. Даља анализа овог питања показала је да је мања вероватноћа да ће етничке мањине подржати чланство Грузије у ЕУ (53%) у поређењу са етничким Грузијцима (82%).
Жеља за интеграцијом у ЕУ је из више разлога. Најчешће кажу да ће Грузијци моћи лакше да уче и раде у земљама ЕУ, да ће Грузија постати европскија земља. Подаци указују да економске користи нису једини разлог зашто Грузији теже да се интегришу у Европску унију, већ постоје и културни разлози. Међу могућим последицама интеграције са ЕУ, многи испитаници су навели бољу заштиту људских права и побољшање нивоа демократије.
bbabo.Net