- Наравно, само позитивно. Баку је још једном доказао да је поуздан партнер и на њега се увек можете ослонити. С друге стране, сећамо се да је и председник Илхам Алијев изјавио да је Европска унија, са изузетком Француске, демонстрирала неутралност током 44-дневног рата у Карабаху. Дакле, односи између Бакуа и Брисела ће се само развијати, али можемо говорити углавном о економској сарадњи.
Што се тиче политичке сарадње, странке су дијаметрално у различитим геополитичким реалностима и љуштурама. Иако овде треба додати да су преговори о потписивању стратешког партнерства у току, не заборавимо да они трају већ неколико година и да странке још нису успеле да остваре успех.
— Ова одлука је донета у контексту украјинске кризе и могућих санкција Русији. Како ће споразуми постигнути између Бакуа и ЕУ утицати на односе Азербејџана и Русије? Како ће то бити схваћено у Москви?
– Прво, обим испорука азербејџанског гаса на европско тржиште није упоредив са руским. Баку је уморан од понављања, недавно је била изјава нашег амбасадора у Британији Елина Сулејманова. Он је у интервјуу за Блумберг рекао да ниво понуде није упоредив. Али ово питање, нажалост, увек активирају разни пропагандисти уочи значајних достигнућа наше земље у енергетским питањима. И сада смо поново суочени са таквим пуњењем да бисмо унели раздор у односе између Бакуа и Москве. Добра вест је да су ти односи прошли тест другог рата у Карабаху и да се, супротно прогнозама посматрача, нису погоршали, већ напротив, у њима се показало много позитивних ствари.
Друго, постигнути споразуми ни на који начин не би требало да утичу на њих. Азербејџан је суверена држава, власти у земљи се руководе националним интересима и делују без обзира на било кога. Такође је потребно узети у обзир глобалну економску ситуацију - сада су развијене земље у тешкој ситуацији, тренд се неће побољшати.
– У којој мери Азербејџан може да обезбеди гас ЕУ? Да ли је могуће испоручити ирански или туркменски гас у Европу преко Азербејџана?
– Јасно је да Баку не може да обезбеди све потребе Европе, међутим, чак ни не претендује на то. Али од почетка године, Азербејџан је почео да добија туркменски гас у складу са трилатералним споразумом са Ираном и Туркменистаном о размени залиха плавог горива. И чини ми се да ће, ипак, Запад не успети да се договори са Русијом и почне рат на истоку Украјине, онда ће, несумњиво, ирански или туркменски гас бити крајње неопходан. У сваком случају, без обзира на расплет око Украјине, ЕУ се већ озбиљно бави смањењем зависности од руског гаса. Међутим, реалност је таква да, као што сам већ рекао, сам Азербејџан нема такве количине да замени Русију.
Друго питање су ирански и туркменски гас. И овде Азербејџан може да делује као транзитна земља. Иран је и даље под санкцијама, а преговори о враћању нуклеарном споразуму су у току, али за сада без резултата. С друге стране, између Ирана и Турске постоји готов гасовод капацитета 23 милијарде кубних метара гаса годишње. Односно, нема потребе за Азербејџаном. Истовремено, ако приметите, недавно је стигла порука да Иран повећава испоруке гаса Турској за 50%.
Што се тиче туркменског гаса, главни партнер ове земље је Кина.
bbabo.Net