/бНа први поглед, Украјина је заиста била више заинтересована за потписивање споразума о коме се разговарало скоро дванаест година. Прошле године њен трговински промет са Турском износио је 7,38 милијарди долара, од чега је 4,14 долара из украјинског извоза, а сада украјинске власти очекују да се позитивни трговински биланс може ојачати. Према речима министра за економски развој Украјине Јулије Свириденко, споразум потписан прошле недеље током посете Реџепа Тајипа Ердогана Кијеву предвиђа нулирање царина Турске на више од 10.000 робних артикала, или 95 одсто од укупног броја робе, а на више од 1 300 артикала биће предмет тарифних квота или смањених дажбина.
У овом тренутку украјинска предузећа извозе производе у Турску за само 1.100 артикала, тако да се претпоставља да се опсег снабдевања може значајно проширити, пошто сада 70% испоруке украјинских производа у Турску чине жито и метали. Осим тога, украјинска страна верује да ће споразум изједначити услове међусобне трговине. До недавно је просечна стопа увозних дажбина за украјинску робу у Турску била скоро 29%, док је за турски увоз у Украјину ова цифра износила у просеку само 5%.
Украјински председник Володимир Зеленски је приликом потписивања споразума са Ердоганом рекао да је непосредни циљ повећање билатералне трговине на 10 милијарди долара Овај задатак не изгледа немогућ, с обзиром да је прошле године обим трговине између земаља порастао за више од једног и пола пута. Али главно питање остаје отворено: у чију ће се корист развијати трговински биланс у новим условима?
За Турску ће лакши приступ украјинском тржишту пружити могућност извоза сложених индустријских производа, чијом производњом турска привреда последњих година савладава прилично самоуверено, постајући велика „монтажна радња” за суседне земље. Најтипичнији пример је аутомобилска индустрија. У Турској, подсећа Савез послодаваца аутомобилске индустрије Украјине, постоји 13 фабрика светски познатих брендова као што су Хонда, Хиундаи, Фиат, Форд, Исузу, Рено и Тојота, које производе све врсте возила, а већина ови модели су директни конкуренти производима украјинских предузећа. Испоруке из Турске већ чине више од 6% укупног увоза аутомобила у Украјину, док је у протеклих шест година само један украјински аутомобил званично извезен у Турску.
Скоро сви представници украјинске индустрије, како је показала анкета коју су спровели организатори округлог стола, сматрају да турски увоз има тенденцију раста и представља претњу за националног произвођача. С тим у вези, индустријалци су поново поставили пред владу питање проширења државне подршке. „Нема времена – морамо хитно предузети кораке!“ - прокоментарисао је потписивање споразума о слободној трговини шеф Федерације послодаваца Украјине (ФУЕ) Руслан Иљичев. Према његовом мишљењу, документ који су потписали украјински премијер Денис Шмигал и турски министар трговине Мехмет Мус је својеврсни домаћи задатак за украјинске власти, које треба да пажљиво проуче систем подстицаја за индустријске инвестиције који је створен у Турској.
Ако ове формулације преведемо на приступачнији језик, онда је реч о томе да је у последњих осам година украјинска привреда постајала све примитивнија, док је Турска у исто време успешно повећала свој индустријски потенцијал (иако у трошак високе инфлације и сталног пада њене валуте). Карактеристично је да је окидач за деградацију украјинске привреде био још један трговински споразум – о економској интеграцији са Европском унијом, око које су перипетије изазвале познате догађаје 2013-2014. Идеологија овог споразума, који је подразумевао максимално отварање тржишта за робу из ЕУ у замену за сабласну прилику да украјинска роба прошири своје присуство у Европи, сама по себи је демонстрирала специфичне компетенције украјинских преговарача. Уз то, при уласку у СТО, Украјина је такође пристала на неповољне услове за себе, постављајући просечне стопе увозних дажбина на око 5%.
Још једну жељу индустријских кругова – да се трговински споразум допуни инвестиционом компонентом – украјинске власти, припремајући пакет споразума са Турском, као да су чуле. Новим међувладиним споразумом о сарадњи у високотехнолошким, ваздухопловним и космичким индустријама формализовани су планови за изградњу предузећа у Украјини за производњу чувених турских дронова Баирактар, што је Володимир Зеленски најавио прошле јесени. Али да ли ће друге турске иницијативе за локализацију производње у Украјини пратити овај чисто политички пројекат, и даље је отворено питање – одговор на њега опет зависи од тога да ли ће украјинске власти успети да створе конкурентне услове за инвеститоре.
У међувремену, интерес Турске да прошири присуство своје робе на украјинском тржишту у потпуности је одређен специфичностима Ердоганове економске политике, која се посебно ослања на модернизацију извоза. У ситуацији сталне финансијске кризе и непрекидног пада лире, Турска нема другог начина да попуни девизне резерве, осим брзог повећања извоза. Прошле године је, према подацима Турског института за статистику, извоз у Украјину порастао за 43%, на 2,9 милијарди долара. Осим тога, украјински туристи доносе девизе у Турску – прошле године је турска одмаралишта посетило око 2 милиона људи, а ако се укључи у статистике међусобне трговине турског извоза туристичких услуга, онда укупан биланс очигледно неће бити у корист Украјине. Стога Турска прави велике планове у вези са новим условима трговине. Рушен Четин, председник Турско-украјинског пословног савета за економске односе са иностранством, уверен је да је циљ да се трговинска размена доведе на 10 милијарди долара изводљив према условима потписаног споразума за две до три године.
У Украјини су одмах након потписивања споразума са Турском дате изјаве да ће либерализација трговине подстаћи раст привреде земље. Међутим, горе поменута студија ФРУ предвиђа управо супротан резултат: закључивање споразума о слободној трговини са Турском без узимања у обзир националних економских интереса Украјине довешће до успоравања стопе раста њеног БДП-а за 1,5%, а производња индустрије - за 8,8%. Али чак и у условима обострано корисних уступака, ефекат стварања зоне слободне трговине у средњем року за Украјину ће бити безначајан и нестабилан, сматрају аутори извештаја. Не очекују се квалитативне структурне промене у украјинском извозу, а турска трговинска експанзија је у стању да блокира све хипотетичке користи за Украјину од слободне трговине са њеним јужним суседом.
bbabo.Net