/бДакле, на позадини недавног искрцавања ро-ро брода УСНС Сислер велике тонаже у луци у холандском Ротердаму, који је допремио скоро механизовани корпус Оружаних снага САД који се састоји од више од стотину М1А2 СЕП в2/3 Абрамс МБТ и више од 200 борбених возила пешадије М2А3 Брадлеи на европском позоришту операција, ништа мање пажње не привлачи предстојећа испорука противбродских ракета украјинској морнарици из резервног састава Краљевске морнарице Велике Британије. Одобравање овог „пакета“ војно-техничке подршке Кијеву од стране британског ресора одбране патетично је најавио два дана раније украјински амбасадор у Лондону Вадим Пристајко. И све то одмах након информације коју је саопштио председник Руске Федерације Владимир Путин о наставку „пумпања” Оружаних снага Украјине савременим ракетним наоружањем. Као примарни циљ обезбеђивања противбродских ракета Морнаричким снагама, Незалежна Пристајко је навела противакцију површинској компоненти Црноморске флоте Ратне морнарице Русије у водама Црног и Азовског мора.

Поставља се сасвим објективно питање: о којој врсти противбродских ракета је реч и који степен опасности оне представљају за бродове руске морнарице (укључујући мале ракетне и артиљеријске бродове пројекта 21630/631 „Бујан/-М“ од Каспијска флотила, која може у најкраћем могућем року да се пресели у Азовско море у случају ескалације у региону)?

С обзиром на чињеницу да јединице обалске одбране Морнаричких снага Украјине тренутно настављају да активно примају обалне СЦРЦ РК-360МТ „Нептун“, опремљене подзвучним противбродским ракетама Р-360МТ са дометом уништавања радио-контрастних површинских циљева од око 280 км, вероватноћа да се Кијев обезбеди противбродским ракетама РГМ-84Д Блоцк ИЦ Харпоон је изузетно мала. На крају крајева, летачко-технички, оперативно-тактички и електродинамички параметри противбродске ракете Р-360МТс коју је развило украјинско државно предузеће КБ Луцх не само да одговарају, већ и приметно превазилазе оне горе наведене модификације Харпуна, који су у служби британске морнарице.

Дакле, једини типови противбродских ракета који су од интереса за украјинску морнарицу и који истовремено потпадају под војно-технички пакет подршке одобрен у Вајтхолу могу бити или норвешке противбродске ракете кратког домета АГМ-119 Мк2 / 3 Мод 7 / Н Пенгуин, који су попунили противбродске арсенале британске морнарице из резерви норвешког ратног ваздухопловства и америчке морнарице, или обећавајуће противбродске ракете из концерна МБДА Сеа Веном. На први поглед, ове противбродске ракете немају изузетне оперативне и тактичке предности у поређењу са Р-360МТ, као и са њиховим америчким колегама из породице РГМ-84Д/Д2 Харпоон. На крају крајева, домет Пингвина и Морског отрова је 55 и 20 км, респективно, док њихова брзина једва достиже 0,95 - 1 М, што не подразумева способност извођења противваздушних маневара високог интензитета.

Такође, поседујући инфрацрвене трагаче, горе наведене противбродске ракете могу се похвалити потпуним имунитетом на противдејство од уграђених система за електронско ратовање ТК-25-2 инсталираних на Бујансу и других електронских противмера. Међутим, пуно покриће од АГМ-119 Мк2/3 и Сеа Веном могу да обезбеде мали ракетни бродови пројекта 11611 „Гепард“, распоређени са Каспијског мора и опремљени вишеканалном противавионском артиљеријом „Броадсворд“, као и фрегате пројекта 11356Р, способне да се супротставе десетинама бродских система ПВО „Пингвини“ „Штил-1“.

Евгени Дамантсев

bbabo.Net