Пандемија ЦОВИД-19 утицала је на све нас. Како живимо, радимо, учимо, послујемо и комуницирамо — изгледа да се скоро све променило. Са милионима изгубљених живота, иза себе је оставила болна сећања, али и приче о херојству. Пандемија је такође растурила наш свет, разоткривајући крхкост и отпорност друштвених структура и политичких система, док је појачавала постојеће пукотине у геополитичким и социоекономским условима.
Од индивидуалног и друштвеног нивоа до националне и међународне сфере, пандемија нас је приморала да преиспитамо своје мисли и акције на смислен начин. Избори које сада доносимо у суочавању са изазовима и искоришћавању могућности које је произвела ова криза без преседана ће обликовати свет у деценијама које долазе.
Добра вест је да је омикрон, тренутно доминантна варијанта ЦОВИД-19, заразнији, али мање смртоносан од својих претходника. Све већи консензус међу здравственим стручњацима је да ће већи глобални нагон вакцинације и имунитет заједнице, током времена, то претворити у вирус сличан грипу који се може контролисати годишњим убодима вакцине.
Само је питање времена када ће Светска здравствена организација прогласити ЦОВИД-19 ендемским. Али њени друштвени и економски ефекти ће се вероватно наставити, појачавајући потребу да исправимо своје приоритете у свету након пандемије.
Оно што то значи на индивидуалном и друштвеном нивоу је већа свест јавности о опасностима живота у свету у коме је наша незаситна жудња за моћи и ресурсима довела на коцку сам опстанак људске расе. Урбани живот, посебно, одражава несавладиву буку нездравог конзумеризма усред све већег притиска становништва и нарушавања грађанских погодности. Стога, осим ако нисмо вољни да преобликујемо своје стилове живота суочени са стварним претњама глобалном екосистему и биодиверзитету, судњи дан можда и није тако далеко.
Наравно, све владе морају да пруже дужне јавне услуге током акутних здравствених хитних ситуација попут ове. Али од грађана се такође очекује да саосећају једни са другима и прилагођавају се новој нормалности у оваквим критичним временима. У многим случајевима нису, с неким отворено пркосе ограничењима ЦОВИД-19 или су у режиму порицања. Појачани осећај друштвене одговорности такође је недостајао: брзо смо прихватили дигитално понашање кроз рад и учење на даљину, телемедицину и е-трговину, али смо били спори у испуњавању наших грађанских обавеза у смислу исцељења неједнакости између узраста, полова , етничке припадности и географије.
Уско повезано са грађанском одговорношћу је питање поверења јавности у државу. Чињеница да су неке земље на пандемију и њене социоекономске ефекте одговориле са великом ефикасношћу, док су многе друге неуспешно успеле да се позабаве овим великим задатком, приморава нас да поново размислимо о улози владе и природи политичког система.
Кина наспрам САД и Европе нуди прикладну студију случаја. Кина је била прва земља која је била погођена ЦОВИД-19, али је постигла огроман успех у борби против вируса. Упоредите одговор Пекинга на пандемију са одговором демократских САД и Европе и разлике постају јасне. Узмите у обзир, на пример, њихов тренутни број умрлих по глави становника: упркос томе што је дом за више од 1,4 милијарде људи, Кина је претрпела мање од 5.000 смртних случајева, док су САД и Европа заједно изгубиле више од 2,5 милиона живота од комбиноване популације од око 1 милијарде.
ибОсим ако нисмо вољни да преобликујемо своје стилове живота суочени са стварним претњама глобалном екосистему и биодиверзитету, судњи дан можда и није тако далеко./б
/иКоначно, сам свет треба да зацрта нови курс у ери након пандемије. Ово се може догодити само ако прихватимо мултилатерализам у његовом правом облику. Замислите само како планета изгледа лепо из свемира и онда видите какав смо велики хаос ми, Хомо сапиенс, створили овде у потрази за дарвинистичким амбицијама: производњу оружја за масовно уништење, вођење ратова катастрофалних размера, па чак и играње са природном равнотежом који одржава наш екосистем и биодиверзитет од памтивека.
Последњих деценија, глобализација нам је омогућила да се повежемо једни са другима на начине који никада раније нису виђени и да решимо безброј заједничких питања. Међутим, смртоносни вирус је избацио из колосека овај процес погоршавајући економске неједнакости, социјалне депривације и геополитичке тензије. Суочени са прекидима у глобалном ланцу снабдевања, инфлаторним спиралама, протекционистичком политиком и другим монструозним манифестацијама крони капитализма, различити национални путеви економског опоравка прете да додатно растуре свет у блиској будућности.
и/и
bbabo.Net