Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је овог месеца најавио да ће средином марта угостити свог израелског колегу Исака Херцога у званичну посету, додајући да и Турска и Израел желе да обнове везе, које су годинама биле затегнуте. Иако се сматра да је израелско председавање углавном церемонијална улога, позив и његова очекивана посета сигнализирају приближавање које ће вероватно бити вођено снажним заједничким интересима и заједничким бригама.

У том контексту, Ердоганова посета УАЕ у понедељак добија посебан значај. У свом првом таквом путовању за скоро 10 година, турски председник ће узвратити посету престолонаследника Абу Дабија шеика Мохамеда бин Заједа Ал-Нахјана Турској прошлог новембра, у којој је потписано неколико споразума о инвестицијама и сарадњи.

Ове посете на високом нивоу долазе у позадини растућих тензија између великих сила, посебно САД и Русије, што указује на то да постоје кључне теме у области економије и безбедности које служе као покретачка снага у њиховим троугластим односима.

Прва област од заједничког интереса и забринутости је Сирија. И Израел и Турска су непосредни суседи Сирије. Док је Тел Авив забринут због сукоба који потиче из јужне Сирије, Анкара је забринута за будућност северне Сирије. Дакле, сопствено искуство Израела са прекограничним нападима води ка међусобном разумевању изазова са којима се Турска суочава у Сирији.

ибПостоје кључне теме у области економије и безбедности које служе као покретачка снага у међудржавним односима. /б

Синем Ценгиз

/иДруго, и Турска и Израел имају стратешки интерес за послератно решење које се појављује у Сирији и подржавају процес политичке транзиције. С обзиром на то да је Асадов режим поново учврстио своју власт на територијама које су раније изгубиле од опозиционих снага у већем делу земље и да нема алтернативе његовој владавини, и Турска и Израел су препознали нову реалност и усвојили прагматичнији приступ према сиријском питање.

У овом контексту могу се прочитати недавне акције УАЕ у Сирији. У децембру 2018, УАЕ су поново отворили своју амбасаду у Сирији и послали свог министра спољних послова да се састане са Башаром Асадом у Дамаску прошлог новембра. Економски разлози играју централну улогу у недавној дипломатији УАЕ са сиријским режимом. Обнављање односа са Дамаском, не само политички већ и економски, значајно је, посебно у погледу обнове Сирије. Дакле, ово друго питање је сада заједнички језик у односима Турске-УАЕ-Израел.

Друга област од заједничког интереса и забринутости је Иран. Недуго након Херцоговог доласка у УАЕ, Хути у Јемену испалили су балистичку ракету према УАЕ. Министарство одбране Емирата саопштило је да је пресрело и уништило пројектил, а Анкара је осудила напад. Дакле, сродни други циљ је да тријумвират жели да ограничи ирански утицај у Сирији и региону, посебно усред преговора о новом нуклеарном споразуму између САД и Ирана, који ће поново променити регионални однос снага.

Ипак, упркос свим овим заједничким циљевима, још увек постоји неколико изазова. Будућност овог троугластог односа зависи од међуигре супротстављених фактора како у домаћим политичким аренама сваке земље тако и у региону уопште.

Међутим, оно што је најнеопходније за успех оваквог кооперативног троугла јесте да три стране ходају по дипломатском конопцу и управљају одређеним аспектима континуитета и промена у нестабилном региону, избегавајући притом мање унутрашње политичке калкулације које могу да ометају однос.

и/и

bbabo.Net