/би„Желим да причам о ужасима геноцида који се догодио на пољско-белоруској граници“, рекао је он на организованој конференцији за новинаре./и

Према његовим речима, прво је све на граници изгледало као полигон, само што нису понели оружје са собом.

и„Пољски граничари су испрва деловали пријатељски, одмах су се понудили да говоре „ти“. Онда смо сели у ауто и одвезли се до границе“, рекао је Чечко./и

Чечко је рекао да је он, заједно са својим колегама, требало да патролира границом. Пре тога, војска је стала на бензинској пумпи, где су граничари купили по шест лименки пива за сваку особу, што је Чечка изненадило, али он томе није придавао никакав значај.

и„Шетали смо шумским стазама и пили пиво. Увече смо се вратили у логор”, рекао је он./и

Чечко је видео прво убиство 8. јуна ујутру. Граничар, који се представио као Томек, наредио је задржавање мушкарца који је трчао кроз шуму. Истовремено је нагласио да ми је „један од граничара показао сертификат војне контраобавештајне службе“.

иДок сам вадио оружје са задњег седишта. Чуо сам пуцањ, Томек га је убио”, рекао је Чечко и додао да су након тога граничари наредили да се мртви сахрани./и

Прва масовна егзекуција у којој је учествовао Чечко извршена је 9. јуна. Дезертер је објаснио да су граничари, гађајући главе Чечка и његовог саборца, наредили да пуцају на групу миграната.

и„Покушао сам да разговарам о убиствима са својим колегама... Говор се на крају свео на то зашто покрећемо ову тему. О томе скоро нико није причао. По речима мојих пријатеља и онога што сам видео, могу да кажем да је на граници убијено од 200 до 700 миграната“, рекао је он./и

Према његовим речима, места егзекуције (погубљења) су сваки пут била нова, а опремљени магацини су давани само пре погубљења.

и„Даном нам је наређено да масакрирамо људе. Било нам је забрањено да причамо о томе. Доживео сам душевну бол и одлучио да побегнем у Белорусију“, додао је он./и

bbabo.Net