иЧланови посаде обалске страже кажу да су руски бродови годинама стационирани у тој области „увек посматрајући“./и

Најплиће море на свету несигурно се налази између Украјине, Русије и анектираног Крима. Пошто су зиме у региону толико хладне да се море замрзава током првих месеци године, отопљење које је стигло ове недеље донело је са собом нову борбу – претњу инвазије на обалу.

„Гледали смо рибарске чамце и ништа друго“, каже Ихор Цхертов, заменик шефа јединице обалске страже у источном украјинском лучком граду Мариупољу.

„Сада, мишићи агресорске државе Русије увек покушавају да помере границе и приђу ближе обали него што им је законом дозвољено.

Док су све очи упрте у десетодневне војне вежбе у украјинском северном суседу Белорусији и страх од покушаја заузимања главног града Кијева, Русија се затворила водом, преместивши шест ратних бродова и једну подморницу из Средоземног мора у Црно море.

Затварање јужног дела Азовског мора за велике поморске вежбе следеће недеље је најављено, а затим укинуто, што је појачало конфузију око намера Русије док Запад наставља дипломатске напоре да ублажи тензије.

Чамци Раптор и јуришни хеликоптери виђени су у покрету ка руским обалним положајима, док московски бродови патролирају водом. Ситуација је посебно клаустрофобична у Мариупољу – његова лука доноси витални приход Украјини кроз извоз, док се град налази између руске границе, територије коју контролишу промосковски сепаратисти, и Крима.

„Руски бродови су дугачки 50 до 60 метара (164-197 стопа) и треба да разумете, нису се тек појавили – они су увек стационирани овде. Увек гледам, од 2014.“, каже Чертов, 47, гледајући на море које је мирно упркос свом окружењу.

Служио је у морнарици већ 27 година и добро зна шта је на коцки ако се тренутне тензије прелију у сукоб – раније је служио на Криму, отишао је непосредно пре доласка руских снага, а његови родитељи и даље живе тамо.

Живот под дугом руком руског председника Владамира Путина подлеже многим ограничењима, а Чертов је превише забринут за њихову безбедност да би отворено критиковао Москву.

У децембру је био на челу брода када је руско пловило ушло у трговачку луку, већ у опасности због руских ограничења слободе пловидбе. И Русија и Украјина имају једнака права да користе Азовско море, али Москва полаже контролу над Керчким мореузом – јединим уским путем.

„Морали смо да приђемо чамцу на близину која нам физички није била удобна и да их отерамо“, каже он. „Од Русије се може очекивати било шта.

Обалска стража Мариупоља саопштила је да се сада припремају кроз додатну обуку, посебно о томе како да распореде дронове и да се носе са непријатељским.

Капетан Олександр Сурков, 32, са чамца обалске страже Оникс, је из Мариупоља и служи у обалској стражи од 2007. Он каже да руска морнарица често покушава да их натера да направе први корак у покушају да изазову невоље.

„Увек покушавају да провоцирају украјинску страну. Улазе у наше воде и чекају до нашег трећег упозорења да одемо, увек покушавајући да померају границе тако што се превише приближавају“, каже он.

Амерички председник Џо Бајден позвао је у четвртак Американце у Украјини да одмах напусте земљу, упозоравајући да би „ствари могле брзо да полуде“ у региону. Британски премијер Борис Џонсон рекао је да је криза ушла у "најопаснији тренутак" током посете седишту НАТО-а.

Обојица су оптужени да преувеличавају тренутну претњу коју представља Русија, док се сматра да је украјински председник Володимир Зеленски умањује.

Међутим, са тако испуњеним тензијама, сваки погрешан корак могао би довести кризу у потпуни сукоб, а ако се руски брод приближи ближе од 700 метара (2.297 стопа), или 3 км (1,86 миља) за већа пловила, обалска стража Азовског мора треба да пуца.

„Само се држите своје територије, ОК, нема потребе да долазите овамо“, каже он.

bbabo.Net