Искрено говорећи, шеф Пете републике је донео стратешку одлуку у овој области још у новембру прошле године, када је, обраћајући се нацији из Јелисејске палате, најавио да ће „у циљу енергетске безбедности земље” изградња нуклеарних реактора био би настављен. А сада је изнео конкретан програм, наводећи рокове за реализацију.
Поред тога, Емануел Макрон је најавио намеру да уложи милијарду евра у развој малих модуларних СМР реактора капацитета од 50 до 500 МВ. Њихова предност је релативна једноставност производње, монтажа на транспортер са даљом испоруком до места рада.
Емануел Макрон је говорио и о обновљивим изворима енергије (ОИЕ), чије је место у енергетском билансу Француске још увек мало. Штавише, фокус ће бити на соларној енергији. Такве станице се, према речима председника, „боље уклапају у пејзаж” у поређењу са ветротурбинама. Планирано је да се количина енергије добијене од сунца повећа 10 пута, а од ветра два пута, за шта ће бити направљено 50 оффсхоре ветропаркова.
Мора се рећи да у Француској постоји консензус око нуклеарних електрана и оне већ дуги низ деценија дају преко 70 одсто струје. Наравно, има и њихових противника у земљи. У основи је "зелена" различитих пруга. Стога је један од њихових лидера Јаник Жадо, који се кандидовао за предстојеће председничке изборе, реагујући на политички говор Емануела Макрона, написао на Твитеру: „Макрон осуђује Француску на енергетску и индустријску застарелост до краја овог века. Истина, мало ко је обраћао пажњу на критике политичара, чије су шансе у предстојећој председничкој трци мале: према анкетама социјалних служби, његов рејтинг се креће у границама од пет одсто.
Дакле, питање енергетике, које је најхитније у данашње време, изазвало је озбиљан раскол између две водеће земље ЕУ. Међутим, не само. О томе сведочи и борба око недавне изјаве Европске комисије о давању атому привилегованог „зеленог” статуса, што ће га учинити привлачнијим за инвеститоре.
Познато је да је ову одлуку, из очигледних разлога, прогурао Париз, који је победио осам држава чланица ЕУ Источне и Централне Европе плус Финску. Немачка се, заједно са Аустријом и Луксембургом, показала у опозицији, ставивши тачку на свој сектор нуклеарне енергије. Немци су тргали и бацали. Влада Ф је чак послала званичну депешу Европској комисији. У њему одбија да призна нуклеарну енергију као „зелену”, јер, како се тамо истиче, „не одговара концепту одрживог развоја”. Као, нису искључене „акциденте са претњом по људе и животну средину”.
Док су Аустрија и Луксембург спремни да поднесу захтев Европском суду правде за оспоравање одлуке Европске комисије, а она ће коначно ступити на снагу за око пет месеци, и Берлин о томе озбиљно размишља. У сваком случају, то је недавно објавила немачка министарка спољних послова Аналена Бурбок. Ако се то догоди, онда би криза између Париза и Берлина на овом путу могла постати дуготрајна, ако не и системска.
bbabo.Net