Сада нуклеарне електране (НПП) производе више од 70% све електричне енергије која се троши у земљи. Укупно у Француској ради 56 нуклеарних реактора. Удео сунца износи до 2%, ветра - 8%, гаса и угља - до 9% укупне производње. Истовремено, захваљујући великим капацитетима нуклеарних електрана Француска производи више струје него што троши, извозећи је у Немачку и Италију.
Осим Француске, нуклеарна енергија има и друге присталице у ЕУ - Чешку, Словачку, Мађарску, Румунију, Пољску и Словенију. Од држава које нису чланице уније, нуклеарне електране и даље се граде у Великој Британији.
Француска је укључена у круг четири земље које су у стању да самостално граде нуклеарне електране, уз Русију, САД и Кину, изјавио је Артем Тузов, извршни директор сектора за тржиште капитала у Универ капиталу. И друге земље, наравно, могу декларативно да донесу одлуку о изградњи нуклеарке, али то саме неће моћи.
У том светлу, веома је значајно да Русија, САД и Кина никада нису ни почеле да говоре о избацивању нуклеарне производње из енергетског биланса. У Француској је таквих разговора било 2015-2017, током председничке кампање Емануела Макрона. Тада је обећао да ће смањити удео нуклеарне производње у земљи на 50%. Али сада, после енергетске кризе 2021, променио је свој приступ нуклеарним електранама.
Развој нуклеарних електрана је увек био више политички проблем због дијаметрално супротних ставова по овом питању у Немачкој и Француској. Одлука Париза неће утицати на паневропски курс ка развоју обновљивих извора енергије, сматра Владимир Горчаков, шеф групе за процену ризика одрживог развоја АЦРА.
bbabo.Net