Арјун Кумар, 42, добро је зарађивао као возач за пар из Њу Делхија који га је годинама запошљавао.
Али када је Цовид-19 ударио пре две године, пустили су га и од тада није нашао други сталан посао. „Сви раде од куће, не треба им неко редовно“, рекао је Кумар.
Новац је слао кући својој жени, троје деце и родитељима у свом родном селу у источној држави Бихар.
Сада једва може да се издржава са неколико возачких послова које добије.
Прошле недеље, Индија је у свом новом буџету најавила повећање потрошње како би поправила своју економију погођену пандемијом.
Владин буџет од 40 трилиона рупија (530 милијарди америчких долара) циља на светску економску експанзију од 9,2 одсто за ову фискалну годину која се завршава у марту и раст од 8 до 8,5 одсто за следећу годину, изазван огромним издацима за инфраструктуру.
Буџет је развеселио берзу, али за легије незапослених или полузапослених радника, владини велики планови неће направити никакву непосредну разлику. [Она] камуфлира стварна питања „трећег света“ која нас још увек муче, као што је незапосленост Сањаи Јха Док се министарка финансија Нирмала Ситхараман клади да потрошња на инфраструктуру може имати мултипликативни ефекат на отварање радних места, потрошњу и подстицање укупног просперитета, реалност је да ће одвојите време да бенефиције стижу до оних којима су најпотребније, кажу економисти.
Владин буџет је задржао политику великог праска како би се побољшао положај индијског такозваног „обичног човека“ и ставио новац у џепове најсиромашнијих.
Ово је још необичније с обзиром на предстојеће изборе у пет држава – које се сматрају важним тестом популарности владајуће Бхаратииа Јаната Партије (БЈП) на средини њеног другог мандата. „Влада која понтификује „Индија ће бити најбрже растућа економија на свету“ је химера“, рекао је Сањаи Јха, економски коментатор који је раније играо кључну улогу у главној опозиционој Конгресној странци, али се повукао из активне политике. „[Оно] камуфлира стварна питања „трећег света“ која нас још муче, као што је незапосленост.” Баш као што је влада премијера Нарендре Модија преотела потрошњу на инфраструктуру, повећавши је за огромних 35 одсто на 100 милијарди долара, смањила је издатке за послове на селу, храну и субвенције за ђубриво.
У недељама које су претходиле буџету, разни економисти су истакли растућу незапосленост, опадајуће зараде домаћинстава и очигледну економску неједнакост као проблеме које је требало решити у буџету.
Три таласа Цовид-19 поништила су деценије економског напретка и вратила десетине милиона Индијаца у сиромаштво, кажу аналитичари.
Такође, потражња потрошача, кључна за покретање раста, „и даље је слаба и није широко заснована“, рекао је главни економиста Индијског рејтинга Сунил Кумар Синха, због неизвесности и потешкоћа изазваних пандемијом. „Губитак послова и ниже зараде током понављајућих таласа, као и притисак на медицинске трошкове током пандемије, утицали су на штедњу домаћинстава“, додао је главни економиста агенције Црисил Д.К.
Јосхи. „Они који трпе губитке прихода очигледно троше мање, а они који су потрошили своју уштеђевину дају приоритет обнављању тампонова“, додао је он.
Инфлација је постала главна брига и „еродирала је куповну моћ“.
Чак и док индекс потрошачких цена остаје у оквиру прихваћеног распона централне банке, инфлација велепродајних цена креће се на скоро 14 одсто.
Постоји и низ значајних упозорења везаних за оптимистичне изгледе владе за раст.
Пројекција раста за следећу годину заснива се на многим факторима који су ван њене контроле, укључујући претпоставке да више неће бити економских поремећаја повезаних са пандемијом, „нормалан“ монсун, уредно повлачење повећања стопа од стране глобалних централних банака, пад цена нафте и смањени поремећаји у глобалном ланцу снабдевања, према годишњем економском прегледу владе. „Постоје негативни ризици за изгледе за раст од 8 до 8,5 одсто углавном због спољних фактора – високих цена сирове нафте и преокрета монетарне политике системски важних централних банака [за борбу против инфлације]“, рекао је Џоши, називајући прогнозу „оптимистичном“.
Заиста, с обзиром да је трговање на нафтном тржишту било најјаче у последњих неколико година, прича о повратку на 100 америчких долара барела нафте свакодневно расте (глобални Брент референтни показатељ је тренутно на 93,27 долара).
Али чак и са индијском прогнозом раста од 9,2 одсто у 2020-21, економија ће се само опорављати од ниске базе пошто је БДП смањен за 6,6 одсто прошле године (Кина је остварила раст од 2,2 одсто у 2020.).
Ситхараман је рекао да ће раст Индије „покренути седам мотора, односно путеви, железница, аеродроми, луке, масовни транспорт, водени путеви и логистичка инфраструктура“.
Програм потрошње такође нуди субвенције произвођачима соларних панела како би се Индија одвикла од коришћења јефтиније кинеске опреме која тренутно доминира домаћим тржиштем.
Али уместо тога, подаци кинеске владе показују да је билатерална трговина скочила за 43 одсто у односу на претходну годину на рекордних 125,6 милијарди долара у 2021.
Индијски извоз у Кину је такође скочио на рекордних 28,1 милијарду долара 2021., што је 35 одсто више у односу на 20,9 милијарди долара у 2020. „Ја возим 300 км дневно да бих саставио крај с крајем“: живот као радник економије у Индији Постоје различити разлози због којих је индијски увоз наставио да расте упркос жељи Њу Делхија да смањи своју зависност од Кине.
Током протеклих 20 година, Кина је изградила солидну позицију светске фабрике, производећи робу по много јефтинијим ценама него било где другде.
Као резултат тога, индијске и глобалне компаније навикле су да проналазе најбоље понуде у Кини, кажу аналитичари.
И, наравно, Кина је имала предност у снабдевању света током пандемије јер је била у стању да настави производњу даноноћно.
Сузбијањем избијања Цовид-19 изузетно строгим ограничењима на почетку пандемије, кинески извозници су могли да наставе најнормалније пословање у првој половини 2020.
Као резултат тога, Кина је успела да одржи производњу у својим фабрикама у пуном напону када је производња у Индији и другим деловима света била у застоју због затварања и других поремећаја.
Индијска влада покреће планове за повећање домаће производње електронских делова и друге робе, али би за то могло бити потребно најмање три до пет година да би имало утицаја, кажу стручњаци.
Само у секторима као што су мобилни телефони где произвођачи већ имају производне погоне и велику продају, вероватно ће бити краткорочних резултата.
Али Индија није једина која има потешкоћа да обузда куповину кинеске робе.
Преокупација опоравком у облику слова К Оно што је доминирало дискусијама о буџету ове прошле недеље јесте страх од „опоравка у облику слова К“, у којем богати Индијци постају све богатији, а сиромашнији.
Економисти указују на то како ће се потрошња на водећи национални закон о запошљавању на селу Махатме Гандија (МГНРЕГА), огромној руралној шеми која обезбеђује 100 дана рада сваком сеоском домаћинству, смањити.
Издвајања за програм, познатог као највећи светски систем социјалног осигурања, смањена су за 25 одсто на 730 милијарди рупија (9,7 милијарди долара) са 980 милијарди рупија у претходној години у време када је потражња за шемом расла због радницима који се враћају кући из великих градова због Цовид-19.
Шема запошљавања на селу „остаје једини спас“ за велики део радника, рекао је Џоши.
Пољопривредницима је такође смањена субвенција за ђубриво.
Предбуџетски позиви за урбаним планом запошљавања као што је МНРЕГА да би се помогло радницима на дневницу такође су остали без пажње. „Наш напор је да обезбедимо радна места, а не накнаде“, објаснио је министар финансија прошлог викенда, рекавши да ћемо „прикупити средства“, ако „постане потражња“ за шемом запошљавања на селу.
Плоче пореза на доходак такође су остале нетакнуте.
Рајесх Схукла, извршни директор Народног истраживања о индијској потрошачкој економији (ПРИЦЕ), истраживачког центра са сједиштем у Мумбају, рекао је да је Индији потребна економска политика „која се бави два краја 'К' спектра и [да уради] много више размишљајући о томе како изградити мост између то двоје”.
Према најновијем Светском извештају о неједнакости, највећи један проценат од 1,4 милијарде становника Индије имао је 22 процента националног дохотка у 2021, док је првих 10 процената чинило 57 процената.
Насупрот томе, доњих 50 одсто има само 13 одсто националног дохотка.
Индијска потрошња на здравствену заштиту, која комбинује централну и државну владу, износи око 1,4 одсто БДП-а, међу најнижима на свету.
Постоје светле тачке у економији са многим компанијама које остварују велике зараде.
Влада каже да је укупан извоз Индије на путу да постигне циљ од 650 милијарди долара ове године, у односу на 500 милијарди долара прошле године.
Водеће индијске фармацеутске компаније уживају у процвату; Инфосис, Тата Цонсултанци Сервицес и други у ИТ сектору доживљавају велику продају захваљујући дигитализацији предвођеној пандемијом; дошло је до пораста броја једнорога (компанија вредних преко милијарду америчких долара) и разни играчи у финансијском сектору добро раде.
Али они не обезбеђују довољно радних места да би примили огроман број незапослених, посебно младих.
Кина и САД су укључене, али Индија остаје при дигиталном трговинском споразуму са Светском трговинском трговином. Сваког месеца милион младих Индијаца се придружи тржишту рада и све је већа забринутост да ће огромна млада радна снага Индије, коју она проглашава својом „демографском дивидендом“ ( средња старост у Индији је 28 година у поређењу са 37 година у Кини и САД, а више од две трећине од 1,4 милијарде људи је радно способно), претвориће се у „демографску катастрофу“.
У знак очаја због недостатка посла, запањујућих 10 милиона људи недавно се пријавило за 35.000 послова у индијским железницама.
У Бихару су прошлог месеца трајали три дана нереда због незапослености који су се проширили на суседни Утар Прадеш, најмногољуднију индијску државу која излази на изборе следећег месеца.
На запрепаштење рејтинг агенција, Индија такође удвостручује потрошњу на рачун фискалних ограничења.
Влада планира да позајми рекордних 200 милијарди америчких долара за финансирање свог напора за раст, а њен фискални дефицит следеће године ће износити 6,4 одсто, што је једна од највећих економија.
Ситуација је навела индијског економског коментатора ТН Нинана да примети у колумни за викенд у новинама Бусинесс Стандард: „Питање које треба поставити данас је да ли такав раст треба да буде једино мерило успеха.
Шта је са запошљавањем, сиромаштвом, животном средином, образовањем и здравством?”
bbabo.Net