Канадски камионџије настављају да протестују против корона вируса у и око главног града земље, Отаве. Чини се да су неке провинције у Канади послушале захтеве демонстраната. Међутим, ситуација наставља да се погоршава због ћутања високих власти и раста протестног покрета „Конвој слободе“, који је добио интерконтинентални карактер.
Шта се дешава?
Крајем јануара, конвој канадских камиона кренуо је из Британске Колумбије, која се граничи са Сједињеним Државама, ка Отави. Камионџије су свој „марш“ образложиле незадовољством новим владиним мерама против ЦОВИД-а. Сви возачи камиона који прелазе америчко-канадску границу морају имати посебне сертификате: да ли су били болесни, вакцинисани или не. Невакцинисани камионџије морају да буду у самоизолацији две недеље по повратку из САД у Канаду.
Занимљиво је да је, према недавним истраживањима, скоро 90% возача који превозе ван Канаде већ вакцинисано. Али они су такође сматрали да су ограничења која су наметнуле власти претерана.
Почетком фебруара, око пет хиљада људи је на овај или онај начин учествовало у штрајку: међу демонстрантима нису били само камионџије, већ и они који су делили њихове захтеве за укидање било каквих ограничења против ЦОВИД-а.
„Наша породица је била код куће и без пандемије: наша ћерка већ дуго живи у другом граду, а супруга и ја не морамо да излазимо из куће“, рекао је Мајкл Фипс из Торонта. - Али многи не разумеју зашто не можете само да одете у продавницу или у биоскоп, а још више - на посао. Стога је протест камионџија добио такав одговор.
У позадини доласка камиона у канадску престоницу који су блокирали улице, влада земље је изабрала да заузме „нојеву позицију”. Премијер Канаде Џастин Трудо, фаворизован од стране светских медија због тога што је веома млад могао да води државу и избегава отворено конфликтне ситуације, изненада је демонстранте назвао маргиналном мањином, напустио своју резиденцију (што је и званично најављено) и преселио се са своју породицу на сигурно место .
Након што су возачи почели да активно подржавају становнике главног града, доносећи им храну, пиће, топлу одећу, тоалетни папир и гориво, полицајци су рекли: „испоруке“ бензина ће бити оптерећене административном казном. Таква мера је постала могућа само зато што је реч о гориву. Полиција не може законски прописати подршку возача сендвичима и кафом од стране грађана.
„Очигледно је да смо бројчано надјачани и губимо ову битку“, био је приморан да призна градоначелник канадске престонице Џим Вотсон. "Морамо повратити свој град."
Очигледно, док обични становници Отаве не доживљавају много непријатности у вези са протестима.
„За сада нема значајне несташице хране“, рекао је становник Отаве Кирк Смертл. - Ванредно стање (ванредно стање уведено је у канадској престоници почетком недеље. -) повредило је оне који су покушали да се врате кући из других региона, или оне којима су путовали рођаци. То је довело до саобраћајних гужви на границама Отаве. Међутим, обичним људима је дозвољен улазак у град ако овде живе рођаци.”
Међутим, међу Отавом има оних који су незадовољни чињеницом да су улице блокиране камионима, а импровизоване дрвене зграде „вире“ у градским парковима. Штавише, протестна акција не може да се изведе на чисто миран начин – као и увек, постоји публика која не жели да се контролише. Полиција је саопштила да истражује десетине наводних злочина, укључујући неред, крађу, расно мотивисане злочине и материјалну штету.
А недавно истраживање јавног мњења показало је да 68% Канађана каже да имају „веома мало заједничког” са Конвојем слободе.
У иностранству ће помоћи – али коме?
У иностранству је настављена прича о протесту камионџија. И не само у САД, већ и са друге стране Атлантика.
Групе које подржавају канадске возаче већ имају десетине хиљада чланова на друштвеним мрежама у Аустрији, Белгији и Француској.
Француски радници (чак ни камионџије) међу првима су се одазвали захтевима канадских возача. Међу симпатизерима има много „жутих прслука”. Французи не воле цовид пасоше, којима је дозвољен улазак у барове, ресторане и друга места.
„Ићи ћемо у Париз без обзира на све“, рекао је за АФП Андре Вонер (27) из Нормандије. Припадник је једног од „Конвоја слободе“, чија је судбина, међутим, већ готова. Чак иу фази „општег скупа“ преко друштвених мрежа, париска градска већница прогласила је незаконитим покрет француских камионџија у настајању. Надлежни подсећају: Ометање саобраћаја може бити бременито казном од две године затвора или новчаном казном до 4.500 евра.
Америчке власти имају довољно разлога за још снажнија осећања. И није поента само да је због „Конвоја слободе“ морао да буде затворен пункт на граници са Канадом. Ако Канађани нису критично зависни од снабдевања из иностранства, онда су америчким добављачима, напротив, сада заиста потребна тржишта. Не без разлога, шеф ДХС Алехандро Мајоркас и секретар за саобраћај Пете Буттегиј одржали су изванредан телефонски разговор са колегама из Канаде, позивајући их да пронађу начине да деблокирају улаз за камионе.
И наравно, у Државама осећају економске губитке због онога што се дешава у Канади. Блокада на граници успорила је кретање робе и изазвала проблеме у производњи у америчким аутомобилским фабрикама.
Резултати и изгледи
Канадске власти не журе да прибегну насилним методама да растерају „побуњенике”. Очигледно, постоји разумевање да би таква опција била најгори излаз. До сада се противљење демонстрантима одвија на релативно благе начине.
Раније су се у медијима појавили извештаји да је међу камионџијама виђено ватрено оружје. Важно је напоменути да је полиција била та која је прва коментарисала ове пријаве, суштински их оповргнувши.
Сви ови фактори, међутим, не искључују ризик од погоршања. Штавише, разноразни радикали и криминални елементи покушавају да се држе протеста, осећајући прилику да се осрамоте уз мелодију „Конвоја слободе“.
А много значи и незадовољство америчких комшија који позивају канадску владу да коначно успостави ред на блокираним деоницама границе. Локалне власти разматрају, ако демонстранти наставе да истрају, да доведу шлепере и специјалну опрему како би се „возила склонила са пута“ и поново отворили гранични прелаз. Али да ли ће у овом случају случај проћи без отпора учесника Конвоја, питање је.
И, као и до сада, много ће зависити од премијера Трудоа. До сада је дискредитовао власт одбијањем дијалога са мирним (још увек) демонстрантима. А, ако не наиђу на разумевање унутар земље, онда би све већи слични покрети ван ње могли демонстрантима дати снагу.
bbabo.Net