иМесец дана након што је контингент руских трупа стигао у Казахстан који је пун протеста, председник републике долази у узвратну посету Москви. Према речима Касим-Жомарта Токајева, разговори са Владимиром Путином постали су најважнији за билатералне односе последњих година. Државна дума позива да се за сада уздржи од позитивних оцена, указујући на низ конфликтних питања за Москву и Нур-Султан. /и

О чему су разговарали Путин и Токајев

Састанак председника Русије и Казахстана трајао је више од три сата. По завршетку, Владимир Путин се обратио новинарима, осврнувши се на јануарске догађаје у Казахстану, када се земља суочила са незапамћеним немирима. Председник Русије је указао на улогу контингента ОДКБ и деловање председника Касим-Жомарта Токајева у решавању кризе.

Руски лидер је такође указао на ажурност укључивања мировних снага.

„Сада Касим-Жомарт Кемељевић чини све да се ситуација у земљи коначно врати у нормалу“, додао је Путин и нагласио да казахстанско друштво подржава курс руководства земље да реши нагомилане проблеме.

Шеф Руске Федерације је обећао да ће наставити да подржава председника Казахстана, пошто су обе земље „традиционално везане савезничким и добросуседским везама“. Подршка ће се односити и на војна питања, нагласио је Путин.

„Наравно, разговарало се и о даљем јачању војне и војно-техничке сарадње. Русија ће наставити да пружа помоћ Казахстану у обуци војних специјалиста на универзитетима руског Министарства одбране и других агенција за спровођење закона“, рекао је он.

Путин се током конференције за новинаре дотакао прозаичнијих аспеката билатералних односа. На пример, приметио је позитивну динамику трговине између Русије и Казахстана:

и„Чак и у контексту текуће пандемије коронавируса, билатерална трговина расте стабилним темпом и достигла је 25,6 милијарди долара прошле године.”/и

Председник је поменуо и редовно снабдевање и производњу руских вакцина Спутњик-В и Спутњик-Лигхт у Казахстану.

У закључку, руски лидер је скренуо пажњу на чињеницу да се ставови земаља поклапају у већини глобалних проблема. Москва и Нур-Султан успешно развијају интеграциону сарадњу у оквиру ЕАЕУ.

Гледиште Токајева

Председник Казахстана је, са своје стране, изразио „срдачну“ захвалност руском колеги на позиву и истакао да су преговори били богати и занимљиви. Лидер Казахстана је такође захвалио Путину и партнерима ОДКБ на подршци у одбијању „терористичког напада“ на земљу у јануару.

и„Мислим да су садашњи преговори, без икаквог претеривања, били веома важни, ако не и најважнији последњих година између Казахстана и Руске Федерације“, рекао је председник Казахстана./и

Политичар је указао на „заједничку историју и менталну блискост“ две земље, описујући руско-казахстанску сарадњу као „узорну“.

Сами преговори, према речима Токајева, дотакли су се готово свих аспеката сарадње Русије и Казахстана, укључујући заједничка истраживања свемира и развој дигитализације.

„Руска Федерација игра изузетно важну улогу у обезбеђивању стабилности и безбедности у нашем региону“, рекао је председник Токајев.

и„Ми смо за то да се преговори не воде ради преговора, већ ради постизања резултата. Боље је лош мир него добра свађа“, резимирао је председник Републике. /и

Путин и Токајев су се договорили да прошире мрежу филијала водећих руских универзитета у Казахстану. Казахстански центар за међународне програме потписао је меморандуме о разумевању са МСТУ. Н.Е. Бауман, МИСИС, НРНУ МЕПХИ, МИПТ, НРУ ИТМО и Руски државни универзитет за нафту и гас по имену И.М. Губкин.

Поред тога, као резултат састанка, Роскосмос се договорио са Министарством за дигитални развој, иновације и ваздухопловну индустрију Казахстана о размени података са сензорних сателита. Укупно, лидери су потписали 11 докумената.

Назад на вести |„Казахстан је наш стратешки и историјски партнер. Било је разних успона и падова у односима између две земље. Али сада у први план долазе бројна економска питања која се морају хитно решавати. Годинама смо градили партнерства у трговинским и економским односима – и тако све то мора да се сачува, посебно после недавних немира у Казахстану.

иНеопходно је то учинити како би се помогло комшијама да се ови немири не би поновили“, рекао је Чепа. /и

Према речима политичара, данашњи састанак сигнализира посвећеност две земље идеји одржавања партнерских односа.

„Чак и да се овај састанак не би одржао, земље би и даље остале партнери. На срећу, такви састанци се одржавају стално. Све иде као и обично“, закључио је Чепа.

Руска Федерација је главна земља у погледу дугорочног партнерства за Казахстан. Нур-Султан ће са Москвом градити економске, политичке, друштвене и културне односе, истакао је у разговору са Москвом члан Комитета Савета Федерације за међународне послове Сергеј Цеков.

Назад на вести »

Противречности нису нестале

Упркос позитивној позадини сусрета два председника, не треба доносити далекосежне закључке о ставу Казахстана по низу питања која забрињавају Русију, Константин Затулин, први заменик председника Комитета Думе за послове ЗНД и односе са сународницима, сматра. Пре свега, реч је о вишевекторској политици Нур-Султана, усмереној на неколико регионалних центара моћи одједном, као ио ситуацији у којој се налази дијаспора руског говорног подручја у земљи.

и„Не бих доносио далекосежне закључке о вишевекторском приступу. Неће тако нешто јавно да кажу. Али се врше прилагођавања у унутрашњој и спољној политици. Колико далеко ће ићи казахстанске власти остаје да се види“, рекао је Затулин у интервјуу./и

Он је истакао да Казахстан још увек није изнео јасан став о евроазијским интеграцијама.

„Сам Назарбајев је био портпарол евроазијских интеграција, али је у исто време Казахстан деловао као „папуча кочнице“ када су у питању интеграционе иницијативе – противили су се стварању међупарламентарне скупштине Евроазијске економске уније. Све иницијативе су се срушиле против њиховог вета. То говори о опрезу који је руководство Казахстана показало када су у питању интеграциони процеси“, рекао је Затулин.

Посланик је такође нагласио да Казахстан још увек није решио питање административног притиска на руски језик у неким регионима земље, што такође изазива забринутост.

„Локалне власти су речима истицале потребу очувања руског језика. Али у стварности је дошло до административног расељавања. Доносиле су се одлуке које се нису допадале делу становништва које говори руски. То је учињено пркосно да би се показало да Казахстан неће ићи далеко у интеграцији. Они показују да не желе да се „спајају“ са Русијом и другим земљама у којима се користи ћирилица“, објаснио је народни посланик.

Затулин је изразио наду да би сада ситуација могла да почне да се мења, иако је још рано говорити о глобалној ревизији Казахстана своје унутрашње и спољне политике.

и„Морамо да погледамо који ће се модел развити у земљи – држава Казахстана или мултинационална држава. То су далеко од завршених процеса. Јануарски догађаји сами по себи нису довољни за овакав државни удар у Казахстану“, закључио је Затулин./и

Сенатор Цеков сматра да се противречности у вези са односом према руском говорном становништву у Казахстану пре или касније морају решити.

„Локалне елите су имале жељу да испуне историју Казахстана и преокрену све: да напусте, на пример, руску и совјетску прошлост Казахстана. Али време пролази. Врх Казахстана стиче искуство. Они анализирају грешке које су раније направљене у унутрашњој политици Казахстана“, признао је Цеков.

„Русија за Казахстан је земља број 1. А вишевекторски приступ је само растући бол карактеристичан за земље које су недавно стекле независност. Сада је очигледно да многи страни партнери Казахстана нису били пријатељски настројени према њима“, закључио је сенатор.

bbabo.Net