У Берлину је ове године одржана друга рунда преговора о Донбасу у нормандијском формату. И ако је први – Париз – завршен потписивањем симболичног, али документа, берлински састанак је завршен ни у чему, иако је трајао девет сати. Кијев изостанак резултата може сматрати победом.
Заменик шефа администрације Кремља Дмитриј Козак, шеф кабинета председника Украјине Андрија Јермака, саветници немачке канцеларке и председника Француске Јенс Плотнер и Емануел Бон су осам сати разговарали иза затворених врата током састанка у Паризу и отишли пред новинарима, додуше са скромним, али резултатом. Први пут после дуго времена преговарачи су тада успели да се договоре бар око неког коначног документа. Коминике од пет реченица потврдио је да су споразуми из Минска основа за рад Нормандијског формата. Осим тога, странке су навеле да намеравају да смање постојеће разлике како би се кренуло напред у процесу решавања сукоба на истоку Украјине.
После тога, а такође и после посета Москви и Кијеву француског председника Емануела Макрона, који се бавио шатл дипломатијом и одисао оптимизмом у обе престонице и обећавао скоре добре вести, чинило се да су промене заиста планиране у преговарачком процесу.
Берлинска рунда је убила те наде. Састанак је трајао скоро колико и преговори у Паризу: почео је у 16:30 по московском времену, а завршио се у 2:00 ујутру. Међутим, у немачкој престоници још није била поноћ.
Шефови руске и украјинске делегације Дмитриј Козак и Андреј Јермак говорили су о резултатима разговора синхроно по париској шеми - на ноћним конференцијама за штампу у амбасадама својих земаља у Берлину. Обојица нису пријавила никакав резултат. Али ако господина Јермака ово дефинитивно није узнемирило, онда господин Козак није крио да је љут због губљења времена и чињенице да се око коначног документа не може договорити.
„Нажалост, скоро девет сати преговора завршено је без видљивих, опипљивих резултата исказаних у документима“, рекао је Дмитриј Козак.
Чврст став, рекао је руски преговарач, заузео је Кијев. Украјинска страна и даље одбија да ступи у контакт са де факто властима појединих области Доњецке и Луганске области (ЦАДЛО) и разговара са њима о политичком блоку Минских споразума (укључујући питања посебног статуса, одржавање локалних избора у ЦАДЛО).
Представници Украјине, према речима Дмитрија Козака, били су против тога што је у нацрту саопштења назначено да питања будућег постконфликтног статуса ОРДЛО треба да се решавају у консултацијама и дискусијама са представницима Доњецка и Луганска. „Ово је кључно неслагање око којег је Украјина одбила да се сложи“, рекао је Козак. Он је додао да су се до последњег тражиле компромисне формулације. Зато су преговори испали тако дуги.
Добио сам га од заменика шефа председничке администрације Русије и представника Немачке и Француске. Први је у једном тренутку изненадио колеге изјавом да је време да прошета пса, рекао је саговорник близак руској делегацији. Међутим, Дмитриј Козак је био више огорчен што Јенс Плотнер и Емануел Бон „нису показали потребну чврстину“.
Шеф руске делегације није видео спремност Париза и Берлина да изврше притисак на Кијев у вези са спровођењем споразума из Минска: „Видео сам покушаје да се пронађе нека погодна ниша за Украјину да настави линију коју је водила за претходних осам година.”
Андриј Јермак, као и Дмитриј Козак, рекли су да странке нису ништа ставиле на папир. Али није изгледао узнемирено због тога. „Данас нисмо успели да дођемо до ниједног документа“, рекао је господин Јермак, „али таква жеља постоји.“
Шеф кабинета украјинског председника је обећао да ће се процес наставити и да ће се нови састанак одржати „поново врло брзо“. Према његовим речима, „сви су потврдили да су решени да наставе преговоре и да су сви заинтересовани да се преговори у Нормандијском формату одвијају”. Додао је да иако постоје несугласице међу преговарачима, „главно је да постоји воља да се настави и преговара, а ми ћемо тако наставити”.
Главни украјински преговарач је такође рекао да су сви учесници састанка потврдили интересовање за одржавање самита Нормандијске четворке.
Недавно су медији у више наврата писали да Запад врши притисак на Кијев у вези са спровођењем Минских споразума. То су делимично потврдиле и изјаве појединих украјинских званичника. Тако је Алексиј Данилов, секретар Савета безбедности Украјине, упозорио западне земље у интервјуу Асошиејтед пресу да његову земљу не треба терати у Минск.
Судећи по изјавама Козака и Јермака, или су украјинске власти у стању да издрже притисак својих партнера, или тај притисак није толико јак, или га уопште нема. Углавном, ситуација у преговорима се враћа у период пре ескалације, када су се политички саветници лидера земаља Нормандијског формата редовно састајали или звали видео-линком, сатима разговарали о споразумима из Минска и разишли, само се договарајући на датум следећег контакта, а ни тада не увек.
Морам да кажем да украјинској страни то одговара, јер је за руководство земље примена споразума из Минска препуна озбиљних унутрашњих политичких проблема, све до следећег Мајдана. Али преговори без резултата су пожељни за Кијев, јер су сигурни: можете извести да се ради на решавању сукоба и ништа не ризикујете. У том смислу, Андриј Јермак је у Берлину добио своје. Случај када је одсуство резултата резултат.
bbabo.Net