Разговор немих и глувих је како је руски министар спољних послова Сергеј Лавров описао разговоре одржане у четвртак са његовом британском колегиницом Лиз Трус. Док је била у Москви, она је тако ревносно бранила суверенитет Украјине да је Вороњешку и Ростовску област грешком сврстала међу њене територије. Као резултат тога, стране се нису могле договорити ни о чему значајном. Ни нови кораци Лондона, проширење могућности за кажњавање Русије уз помоћ санкција, ни изјаве британског премијера Бориса Џонсона нису дале позитивне резултате. Обилазећи седиште НАТО-а у Бриселу, он је упозорио да би се у блиској будућности могло догодити „нешто заиста страшно” због акција Москве.
Лиз Трус је своју посету руској престоници започела посетом Московском државном универзитету. На састанку са ректором Виктором Садовничим питала га је о методама наставе у земљи математике. „Резултати које сте изнели су импресивни“, није крила дивљење министарка. Виктор Садовничи је, приметивши интересовање, одлучио да помогне страној гошћи да продуби своје математичко знање и поклонио је књигу сопственог аутора „Функционална анализа“. Потом је дипломата положио цвеће на Гроб Незнаног војника у Александровској башти.
Одмах после тога уследио је „непријатан“ део прве посете шефа британског Форин офиса Русији после 4,5 године – преговори са Сергејем Лавровом. Последњи пут, чак и пре случаја Скрипал, актуелни британски премијер Борис Џонсон посетио је Москву на овој функцији. Иако су односи између земаља и тада били затегнути - укључујући и због Украјине, његови разговори у руском Министарству спољних послова протекли су у позитивном смислу. Називајући себе „убеђеним русофилом“, Борис Џонсон се много шалио и руковао са колегом.
Овога пута атмосфера се тешко може назвати повољном. На конференцији за новинаре, Сергеј Лавров је признао: „Односи Русије са УК, најблаже речено, остављају много да се пожеле и вероватно су на најнижој тачки у много, много година“. Сам разговор, чије су главне теме биле Украјина и безбедност у Европи уопште, такође се, чини се, не би могао назвати конструктивним. „Успевамо у разговору између неме и глуве особе, чини се да слушамо, а не чујемо“, нагласио је шеф руског министарства спољних послова. Његов британски колега је узвратио: „Нисам био глуп у нашем разговору, јасно сам артикулисао британски став, а слушао сам и министра Лаврова.
Лиз Трус није крила своје циљеве у Москви. Напротив, на Твитеру је објавила серију твитова да ће инсистирати да руске власти повуку трупе са границе са Украјином. У четвртак, на руски дипломатски дан, она је поново позвала Москву да „крене путем дипломатије“ и „напусти хладноратовску реторику“.
Министар није заборавио да подсети на последице ескалације: „Ако би Русија извршила инвазију на Украјину, Украјинци би се борили. Био би то дуг, дуготрајан сукоб. Савезници Украјине би увели оштре санкције одређеним институцијама и појединцима“, рекла је она у четвртак. И дала је можда најубедљивији аргумент: „Такође морамо јасно ставити до знања да Северни ток 2 неће функционисати. Истина, министар није поменуо да ли је ова мера договорена са Берлином.
„Руске трупе на руској територији су главна брига Лондона“, рекао је огорчено Сергеј Лавров на конференцији за новинаре, стављајући јасно до знања да нико неће напасти Украјину. Аргумент да је војска на територији њихове земље, како су казала два дипломатска извора, користио је и министар Лавров током затвореног дела преговора.
„Признајете суверенитет Русије над регионом Ростов и Вороњеж? – појаснио је господин Лавров за сваки случај. „Велика Британија никада неће признати руски суверенитет над овим регионима“, одговорила је госпођа Трус после кратке паузе.
У ситуацију је морала да се умеша и британска амбасадорка Дебора Бонерт, која је министру деликатно објаснила да је, заиста, реч о руским регионима. „Током састанка чинило ми се да министар Лавров говори о делу Украјине“, прокоментарисала је Лиз Трус непријатну ситуацију касније у интервјуу за РБЦ.
Треба напоменути да су се преговори у МИП-у одвијали у позадиницијатива из Лондона, што се Москви никако не може допасти. Међу њима је и припрема Британије закона који ће омогућити увођење ширег спектра санкција против Руске Федерације. Биће потребан одговарајући законодавни оквир у случају „агресије на Украјину“. Претходно би Лондон могао директно да уведе санкције онима који су укључени у активности на дестабилизацији ситуације у републици. Сада, како је раније приметила Лиз Трус, руска страна „неће имати где да се сакрије“: ограничења могу утицати на било коју особу или компанију „од интереса за Кремљ“. Заменик британског министра спољних послова Џејмс Клеверли у четвртак је саопштио (цитира Ројтерс): „Потписао сам нацрт закона, за који очекујемо да ће ступити на снагу данас поподне. Он је додао да је то урадио док је Лиз Трус „вршила дипломатски притисак” на Русију.
Поред тога, госпођа Трус је раније рекла да ће се до краја године влада вратити на разматрање закона о привредним злочинима, чија је сврха сузбијање прања новца у Британији. Готово на првом месту - од стране богатих Руса.
Генерално, представници владе Уједињеног Краљевства не умарају се да понављају да су „предводници напора да се обузда непријатељство Русије према суседима“.
Покушавајући да испуни овај статус, Борис Џонсон је у четвртак посетио седиште НАТО-а у Бриселу, а потом и Варшаву. На конференцији за новинаре са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, он није штедио на упозорењима да Европа пролази кроз „најопаснији тренутак“ у „најгорој безбедносној кризи“ у последњих неколико деценија. Изражавајући сумњу да је Руска Федерација већ донела одлуку да нападне Украјину, он је додао: „Ово не негира могућност да ће се ускоро десити нешто заиста страшно.
Бен Волас ће у петак посетити Москву, где ће разговарати са руским колегом Сергејем Шојгуом. Али, по свему судећи, тон разговора и његов исход неће се много разликовати од онога што се догодило у четвртак у Пријемном дому руског Министарства спољних послова.
bbabo.Net