„Русија и Казахстан су суседи од Бога. Осим пријатељства и сарадње, између наших земаља не може бити ништа“, рекао је Владимиру Путину Касим-Жомарт Токајев, који је допутовао у Москву у прву посету после покушаја државног удара. Иако позадина јануарских догађаја широј јавности није поуздано позната, јасно је да је подршка Кремља одиграла одлучујућу улогу у јачању позиција актуелног председника Казахстана.
Владимир Путин је примио Касима-Жомарта Токајева у истој канцеларији као и Емануела Макрона, али у потпуно другачијем амбијенту. Дугачак сто који је узбудио европску штампу остао је по страни, чекајући следећег госта из далеког иностранства са непровереним контактима. А са провереним Токајевим, Путин је смањио социјалну дистанцу на минимум: председници су разменили пријатељске загрљаје и сместили се на дохват руке. Огњиште иза њих ненаметљиво је подсећало на недавни сусрет још двојице савезника – Бајдена и Шолца у Вашингтону. Међутим, за разлику од Беле куће, није било потребе да се пали ватра да би се створила атмосфера поверења у Кремљу. Путин и Токајев, без икаквих одликовања, међусобно комуницирају дуго и сасвим искрено.
Поздрављајући госта, Путин је подсетио да је последњи састанак са казахстанским колегом одржан пред Нову годину и тада није било знакова невоље. „Казахстан је, без икаквог претеривања, постао жртва неких међународних банди које су искористиле тешку ситуацију у земљи“, рекао је Путин. Још увек није јасно о каквим се бандама ради – Казахстан је одбио међународну помоћ и сам истражује. О „тешкој ситуацији унутар земље” у привреди, политици и безбедности пре јануарских догађаја није било ништа. Према званичној верзији, милитанти, чији су вође непознати, искористили су масовне протесте грађана против повећања цена течног гаса да би извршили државни удар (иако није јасно у чијим интересима). Незванично, немири су били резултат сукоба унутар казахстанских елита, услед чега је „клан Назарбајев” поражен, а сам Елбаси је изгубио све доживотне функције и привилегије. Путин је ту, додуше, одиграо одлучујућу улогу: након што је Кремљ подржао Токајева не само речима, већ и бајонетима ОДКБ-а, колебљиви представници елита прешли су на страну актуелног председника.
Ипак, све наведено је оцена политиколога и разговори у кухињи. И јавно је председник Казахстана поновио потпуно исто што је рекао и Путин: јануарски догађаји су били пажљиво припремана операција међународних терориста који су покушавали да подрију уставни поредак републике. Мировни контингент ОДКБ, уведен на захтев власти, заиста је одиграо важну улогу у „психолошком одвраћању“. Али само не представници локалних елита, већ међународни бандити. Токајев је напоменуо да су први резултати истраге већ ту, али га више брине број жртава. И сам сам забринут“, признао је он, истичући да ће у сваком случају починиоци бити пронађени и кажњени.
После јануарских догађаја почиње нова етапа у односима Русије и Казахстана: Путин и Токајев су објавили намеру да развију „потенцијал за интеракцију“. „Расположење је да постигнемо конкретне резултате у нашем стратешком партнерству и савезничким односима“, рекао је казахстански председник, истичући да обе стране имају политичку вољу да иду ка постављеним циљевима. Казахстан и Русија су суседи од Бога“, додао је он. „Имамо најдужу границу на свету и осим пријатељства и сарадње између наших земаља не може бити ништа.
bbabo.Net