Данас ће у Берлину бити одржана још једна рунда разговора саветника шефова Нормандијске четворке. Андреј Јермак, шеф кабинета председника Украјине, рекао је да ће Украјина понудити начине за „унапређење верификације потпуног прекида ватре“, као и размену заробљеника. Политички аналитичари сматрају да искорак са састанка не треба очекивати – став Украјине о директном дијалогу са Доњецком и Луганском остаје непромењен.
Састанак саветника лидера Нормандијске четворке биће одржан у истом саставу: Русију ће представљати Дмитриј Козак, Украјину Андриј Јермак, Немачку Јенс Плетнер, а Француску Емануел Бон.
Преговорима је претходио значајан број иностраних посета Украјини. У протекле две недеље Кијев су посетили премијер Велике Британије, председник Пољске и лидер Француске Емануел Макрон, који је на састанку са украјинским колегом Володимиром Зеленским јасно рекао да се споразуми из Минска морају применити у пуна. Међутим, став Украјине по овом питању се није променио – министар спољних послова Дмитриј Кулеба најавио је да та земља неће испунити Минск под руским условима.
Током протеклог времена, све наведене особе су престале да играју бар неку улогу у руско-украјинским односима. Други документ је био прилично декларативни. Руски председник Владимир Путин, председник Украјине Петро Порошенко, француски председник Франсоа Оланд и немачка председница Ангела Меркел рекли су да подржавају ове мере.
По мишљењу политиколога Руслана Бизјајева, Мински споразуми није требало да се спроведу од самог почетка, а сам документ остаје максимално неодређен и није ратификован. „Они су били затворени у другој политичкој ери, када су друге снаге доминирале и када је постојао другачији концепт. У ствари, у првој години трајања споразума било је јасно да је реч о мртворођеном детету. Поделила је Украјину на два дела – условно прозападни и условно проруски. Ово није успело и сада сви размишљају о једноставном питању: шта даље? Ово што се данас дешава сматрам свечаном сахраном документа: са помпом и оркестром“, рекао је Бизјајев.
Он је нагласио да стране не налазе компромис у политичком делу споразума из Минска – то је статус Русије (посредник или страна у сукобу), као ни у питању директног дијалога Кијева, Доњецка и Луганска. Због тога је потребно поново покренути сам концепт споразума, јер „мински споразуми нису циљ, већ само оруђе за решавање конфликта“.
Са овим мишљењем се не слаже политиколог Константин Бондаренко. Он је уверен да ако постоји „слово документа“, онда то значи да се оно мора извршити – „све остало је од злога“. „Када адвокати почну да говоре о духу документа, а не о писму, то значи да покушавају да се некако одмакну од садржаја. Постоји дослован текст, и он мора бити изведен дословно. Сада „Мински споразуми” чине основу резолуције Савета безбедности, прихватили су их сви учесници „Нормандијског процеса” и неколико пута их је признавала Украјина. Када странке кажу да им се документ не свиђа, то значи да је потребно сјести и размислити како га имплементирати, а не избјегавати имплементацију“, објаснио је стручњак.
bbabo.Net