бМОСКВА:/б Највиши британски дипломата одлетео је у среду у Москву, настојећи да смири тензије изазване јачањем руске војске у близини Украјине и упозоравајући да би инвазија донела „масовне последице по све умешане“.

„Русија овде има избор. Снажно их охрабрујемо да се ангажују, деескалирају и изаберу пут дипломатије“, рекла је министарка спољних послова Лиз Трус уочи одласка у прву посету Москви високог изасланика Уједињеног Краљевства у више од четири године.

Русија је окупила преко 100.000 војника близу украјинске границе и покренула војне маневре у региону, али каже да не планира да изврши инвазију на свог суседа. Од Запада тражи гаранције да НАТО неће дозволити Украјини и другим бившим совјетским државама у чланство, да алијанса заустави распоређивање оружја тамо и да повуче своје снаге из источне Европе. САД и НАТО одлучно одбијају ове захтеве.

Западне земље кажу да ће увести своје најтеже санкције руским предузећима и појединцима ако Москва нападне Украјину.

„Русија не би требало да сумња у снагу нашег одговора“, рекао је Трус, који ће се током дводневне посете састати са министром спољних послова Сергејем Лавровом.

Трус је позвао Москву да се придржава својих међународних споразума који је обавезују на поштовање независности и суверенитета Украјине.

Портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова поново је одбацила упозорења Вашингтона и његових савезника о могућој руској инвазији, назвавши их „апсурдним“.

„Немамо агресивне планове, али имам осећај да имају САД“, рекла је она и додала да су је изјаве Вашингтона подсетиле на реторику пре америчког рата у Ираку.

Неколико десетина Украјинаца окупило се испред америчке амбасаде у Кијеву, позивајући Вашингтон да искористи свој међународни утицај да спречи руску офанзиву.

Западни лидери су се последњих недеља укључили у више рунди дипломатије високих улога у нади да ће деескалирати кризу.

Француски председник Емануел Макрон одржао је у понедељак више од пет сати разговора са председником Владимиром Путином у Москви пре него што се сутрадан састао са украјинским председником Володимиром Зеленским у Кијеву.

Макрон је рекао да му је Путин рекао да неће иницирати ескалацију, али је такође признао да ће бити потребно време да се пронађе дипломатско решење за највећу безбедносну кризу између Русије и Запада од Хладног рата.

Касније је одлетео у Берлин да се састане са немачким канцеларом Олафом Шолцом и пољским председником Анџејем Дудом, и они су позвали Русију на деескалацију и да се укључи у смислен дијалог о европској безбедности.

Макрон је у среду разговарао телефоном са америчким председником Џоом Бајденом како би га обавестио о својим састанцима у Москви и Кијеву, саопштила је Бела кућа, и разговарали су о текућим напорима да се криза реши дипломатским путем и одврати Русију.

Шпански министар спољних послова Хозе Мануел Албарес посетио је у среду Кијев да се састане са украјинским колегом Дмитром Кулебом. Након тога, Албарес је поновио да би дијалог и деескалација требало да буду приоритети. Кулеба је позвао на додатне санкције Русији и рекао да „постоји шанса да се криза реши дипломатским путем“.

Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков критиковао је САД и њихове савезнике што су Северни ток 2 претворили у „инструмент притиска на Москву“ и назвао недавне изјаве о томе „политичким циркусом“.

Јапан је одлучио да неке од својих резерви гаса преусмери у Европу усред све веће забринутости због могућих поремећаја у снабдевању због кризе, рекао је јапански министар економије, трговине и индустрије Коичи Хагиуда. Одлука је донета на захтев Сједињених Држава и Европске уније.

Амерички и европски званичници координирају са глобалним добављачима природног гаса како би ублажили утицај у случају да Русија прекине испоруке природног гаса.

НАТО је такође појачао распоређивање трупа како би ојачао источни бок алијансе.

Прве трупе стигле су у Румунију у протекла 24 сата, рекао је командант пука пуковник Џо Еверс. Војници ће подржати 900 америчких припадника који су већ у земљи.

Конзуларне службе САД у Пољској спремају се за сваки пораст броја Американаца који живе у Украјини који би могли да одлуче да побегну ако Русија изврши инвазију. Америчке трупе распоређене у Пољској развиле су планове за ванредне ситуације да помогну Американцима који беже из Украјине преко Пољске у случају руског напада, рекао је званичник Беле куће који није овлашћен да коментарише.

Стејт департмент и даље позива Американце у Украјини, укључујући и небитно особље америчке амбасаде, да сада оду.

Разговори о сепаратистичком сукобу биће одржани у четвртак, када ће се у Берлину састати спољнополитички саветници Немачке, Француске, Русије и Украјине – такозваног Нормандијског формата.

Француска и Немачка су помогле у склапању мировног споразума, познатог као споразуми из Минска, којим су окончане велике борбе у источној Украјини. Договор, међутим, није успео да донесе политичко решење сукоба, а напори да се он реши су заустављени. Кремљ је оптужио Кијев да саботира споразум, а украјински званичници су последњих недеља рекли да би његова примена нашкодила Украјини.

Неки европски лидери виде разговоре о споразумима као могући начин за ублажавање тензија у широј кризи.

Шолцов портпарол Волфганг Бухнер рекао је у среду да су стране у преговорима „поново потврдиле своју посвећеност сужавању тренутних несугласица у циљу даљег напредовања, а то је оно о чему би требало да буде сутрашњи састанак“.

„Немачка је снажно и неуморно посвећена нормандијском формату, где имамо посебну одговорност и, заједно са Француском, дајемо веома посебан допринос покушају деескалације ситуације уи око Украјине“, рекао је он.

bbabo.Net