иОптимистичке процене којима француски председник Емануел Макрон описује своја путовања у Русију и Украјину у супротности су са потпуно супротним објавама у медијима и ставом стручњака. Ако сам француски лидер говори о успеху своје турнеје, онда стручњаци констатују апсолутно одсуство било каквог напретка. Да ли је Макрон успео да заустави даљу ескалацију сукоба на југоистоку Украјине и заузме место главног посредника у њему – у материјалу. /иФранцуски председник Емануел Макрон је током посете Москви изнео руском колеги Владимиру Путину неке идеје о ситуацији у Украјини које нису усаглашене са другим чланицама НАТО-а, наводи Дејли мејл. Реч је о Макроновом предлогу да се Кијеву обезбеди неутрални статус, чиме ће бити лишен могућности да приступи Северноатлантској алијанси.

иАли, истичу извори Дејли Мејла, неуспех француског председника да се консултује са савезницима пре разговора са Путином могао би да обесмисли сваки договор./и

„Он [Макрон] гледа своја посла, не знамо шта се дешава. Прешао је став НАТО-а. Али то је занимљиво“, рекао је извор из британске владе.

У материјалу је такође појашњено да Макронов предлог о неутралности Украјине не подржавају ни Северноатлантска алијанса ни Кијев.

Међутим, сам Макрон је на састанку са Зеленским негирао да је икада размишљао о могућој „финландизацији“ Украјине, по аналогији са ванблоковским статусом Хелсинкија чак и током Хладног рата.

„Украјина је имала неутралан статус, али га је једнострано поништила. И, наравно, неће га вратити. И Макрон и Путин знају за то. Макрон је рекао Путину да ће отићи у Кијев и покренути то питање. Кијев, наравно, неће о томе да прича. Овде се све завршило.

иОва турнеја Макрона није донела никакве резултате, а није ни требало. Ово је само јефтина превара“, објаснио је Владимир Брутер, експерт Међународног института за хуманитарне и политичке студије./и

Сам Макрон своје посете Москви и Кијеву оцењује прилично оптимистично. Он је после пута у Русију рекао да мора да спречи ескалацију сукоба у Украјини и отвори нове перспективе – ови задаци су, према његовим речима, завршени. Макрон сматра да је Француска тиме ојачала свој кредибилитет.

Контрадикторни резултати Макронове турнеје посебно су евидентни у епизоди са његове конференције за новинаре у Кијеву, на којој је рекао да је Зеленски потврдио жељу да примени споразуме из Минска. После тога, Кремљ је приметио да се такве речи нису чуле од самог Зеленског.

„Нисмо чули ниједну реч од председника Зеленског да су спремни да брзо пређу на оно што је Кијев одавно требало да уради. Нисмо чули ове речи. Дакле, има позитивних сигнала, а има мање позитивних“, рекао је Дмитриј Песков, прес-секретар руског председника.

Како је уверен Владимир Брутер, путовање председника Француске није променило ништа у том погледу: Украјина никада није испунила ове споразуме и неће.

и„Наравно, Макрон није зауставио даљу ескалацију. Да, није ни покушао. То је само његов предизборни ПР. Једноставно није урадио ништа и није могао ништа да уради./и

А сама ескалација се заправо и не дешава, сва прича о ескалацији је фиктивна. Русија је тамо заиста концентрисала снаге, али не за напад, већ у случају да Украјина нападне ЛДНР. И сви то разумеју “, приметио је стручњак.

Како је експерт скренуо пажњу у разговору са, Макрон је током својих путовања у Русију и Украјину стављао сасвим друге акценте. Тако је у Москви рекао да разуме позицију Русије и да се слаже са потребом да се обезбеди њена безбедност, дијалог на ову тему и водећи рачуна о интересима свих страна. Француски председник је у Кијеву указао на солидарност са руководством Украјине, говорећи за њен територијални интегритет.

и„Рекао је оно што су желели да чују од њега у Москви и Кијеву“, приметио је експерт./и

Према речима Павела Тимофејева, сада Макрон треба да разговара о ситуацији са САД, Немачком и Европском унијом у целини. Према експерту, то је главни проблем – да ли ће француски председник имати довољно снаге, стрпљења и ауторитета да убеди саговорнике у потребу преласка на стварне акције уместо једноставних изјава о потреби поштовања Минских споразума.„Главна ствар до које су Макрон и Путин дошли јесте да постоје одређене додирне тачке. Али да би се из њих нешто родило, потребан је конкретан практичан рад. Да ли ће Макрон моћи и хтети да то уради управо сада је најважније питање, али на њега нема дефинитивног одговора. Он је свом бирачком телу показао да не посматра пасивно ситуацију, већ учествује, говори, даје праве изјаве. За Французе, то је заслужно за његову имовину. Али да ли ће то бити заслужно као предност већ на међународном нивоу, да ли ће ово путовање дати неки подстицај даљем раду, па да Русија, Украјина и ЕУ повуку неке потезе, још је питање“, рекао је он.

и„Али сада не вреди рећи да је као резултат његових преговора са Путином и Зеленским постао главни посредник у решавању сукоба“, саветује Владимир Брутер./и

Како је приметио Павел Тимофејев, ова слика је интересантна за Макрона, али је питање какав посредник може да постане. Према речима стручњака, мало је вероватно да ће француски лидер желети да буде поштар који путује на једно место, тамо комуницира и преноси информације на друго.

„Највероватније, он себе види као посредника који долази у тачку А, преговара, развија позиције, а затим одлази у тачку Б и тамо такође преговара, покушавајући, на основу прве позиције, да нешто реализује. Као резултат ове шатл дипломатије, он, грубо речено, охрабрује стране да нађу неки заједнички језик и онда постигну неку врсту договора. Ова слика посредника као мајстора шатл дипломатије је интересантнија за Макрона, али да ли ће он тако поступити, да ли ће постати такав шатл дипломата, а не само поштар, Макрон тек треба да докаже“, рекао је он.

Руководилац Центра за француске студије Института за Европу Руске академије наука, професор на Високој школи економије Јуриј Рубински сигуран је да Макрон претендује на улогу сличну оној коју је одиграо бивши француски председник Никола Саркози током сукоба на југу. Осетија 2008. Иначе, тада је Француска, као и сада, била председавајући Савета ЕУ. Странке су тада закључиле „план Медведев-Саркози” по коме је Русија вратила своје трупе на положаје пре петодневног рата.

„Важно је узети у обзир да ће Макрон имати председничке изборе у априлу, важно је да покаже активност.

иСудећи по томе што је са Путином разговарао пет и по сати, а Шолц је истовремено са Американцима погледао сат, они нешто планирају./и

Иако Француска, наравно, осим Украјине има о чему да разговара са Русијом, на пример, ситуација у Малију, Буркина Фасо, где су се десили државни удари и појавио се Вагнеров ПМЦ, и ирански нуклеарни споразум. Али Макрон је тај који, пре свега, тврди да је овлашћени представник ЕУ у дијалогу са Русијом“, рекао је експерт.

bbabo.Net