– У то време мој посао везан за пријем странаца на Уралу је потпуно пропао, буквално сам полудео. Онда су ми чешки пријатељи добацивали ове текстове. Превели смо их заједно са мојим сином, он већ дуго живи у Прагу и савршено говори језик, – рекао је Константин на представљању. – По образовању сам историчар, тема Чехословачке легије ме је дуго заокупљала. Наравно, мемоари одражавају субјективни поглед на догађаје, али у исто време остају важан историјски документ.
Конзул Степан Гилар, који је четири и по године радио у Јекатеринбургу, каже, показујући на књиге:
- То је био мој сан! Русија није Совјетски Савез. Сада можете слободно говорити о многим темама које су биле забрањене.
Како се испоставило, и у Чешкој су ове странице историје дуго ћутале. Мемоари легионара објављени су на чешком тек пре неколико година. А сада на руском – међутим, у тиражу од само 300 примерака.
- Примерке књига сам већ дао библиотеци, неће ићи у продавнице. Конзулат не може обављати комерцијалне активности, укључујући продају књига. Наше дипломате ће ово луксузно издање поклонити руским пријатељима. Осим тога, мемоари су важни као извор информација за историчаре, - рекао је г. Гилар.
Андреј Гањин, један од водећих стручњака за историју грађанског рата у Русији, слаже се са чешким конзулом: он је у својој рецензији поздравио „увођење нових историјских извора у научни промет“.
Тако су борци Чехословачког корпуса – војне јединице која је током Првог светског рата добровољно прешла на страну Руске империје – завршили у Русији на врхунцу револуционарних догађаја. Тражили су да се врате у домовину, али су се потом укључили у грађански рат и одиграли истакнуту улогу у њему.
Двојица млађих официра, Новак и Прашил, говорили су о животу Чехословака у земљи захваћеној ватром, о сусретима са познатим личностима – генералом Корниловим, писцем Хашеком.
Франтишек Новак је у име команданта батаљона посетио и Јекатеринбург.
Посетио сам градски музеј са богатом колекцијом уралског камења и скелета мамута, посетио занимљив манастир, где сам купио неколикона.
Легионар је имао модеран излетнички програм!
Поручник Новак је лично учествовао у преношењу руских златних резерви бољшевицима – тог истог „Колчаковог злата“, око којег се још увек много прича и спекулише.
…Утоварили смо укупно 10 америчких и 8 конвенционалних теретних вагона. Потписали смо протоколе, затим је уследио кратак, али дирљив опроштај. Срдачно смо се руковали са члановима комисије и са службеницима Државне банке, а затим изашли да извршимо последњи чин: смену страже код блага...
Други легионар, Карел Прашил, ухватио је не само битке и хладноћу сибирске зиме, већ и сусрете са младим дамама из Златоуста, плес и одлазак на пијацу.
У Чељабинску сам преживео прву сибирску зиму. Научио сам да покривам уши из предострожности на хладноћи, да увек памтим да непокривеном руком не смем да додирујем метал, иначе ће се рука „залепити“, а када почнете да је кидате силом, можете изгубити неке коже. Када отварате аутомобил, морате носити добре рукавице, или бар умотати ручку комадом кабанице или кошуље. Требало је загревати кола дан и ноћ, док су они који су спавали горе чамили од врућине, а они који су били доле од хладноће...
На друштвеним мрежама људи из целе Русије и иностранства изразили су жељу да се упознају са сећањима легионара.
"Хоћу да читам мемоаре! Једна од мојих бака се удала за таквог Чеха и нестала са њим у историјском вртлогу", написао је бивши становник Јекатеринбурга.
бУспут/б
бЗа све оне које занимају књиге које су одмах постале библиографска реткост, добра је вест: текстови су објављени у посебним бројевима часописа „Веси“, укључујући и електронску верзију./б
bbabo.Net